Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је наша зеља брзом реакцијом успела да одржи макроекономску стабилност у време пандемије, што је за привреду било од изузетног значаја.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је наша зеља брзом реакцијом успела да одржи макроекономску стабилност у време пандемије, што је за привреду било од изузетног значаја.
Мали је на панелу, након представљања „Беле књиге“ за 2021. годину Савета страних инвеститора, нагласио да смо кроз ову кризу показали како одговорна држава функционише и уједно направили мост поверења између нас и привреде, те сада њени представници знају да ће држава помоћи ако се за тим укаже потреба.
Он је објаснио да је за привреднике најважније да нема изненађења, да имају предвидљивост у пословању, стабилност курса и других економских параметара, истакавши да заједнички прате и разматрају како да се реагује на ефекте потенцијалне енергетске кризе и на инфлацију.
Министар је подсетио на то да се већ годинама уназад уважавају препоруке инвеститора и струке по питању унапређења пословања, а једна од њих је и растерећење опорезивања рада.
Ресорно министарство на томе ради већ три године. Из године у годину смањујемо порезе и доприносе на рад, а гледамо како да цео порески систем померимо у том правцу да се више опорезују резултати који су остварени из пословања, навео је Мали.
Он је додао и да ће Србија, и поред осам милијарди евра подршке привреди и грађанима, до краја године имати јавни дуг на нивоу од 58,2 одсто у односу на БДП, док ће са друге стране имати седам одсто привредног раста.
Према његовим речима, ми сада имамо једну од највиших стопа раста привреде у Европи ове године, незапосленост која се није повећала, а у првих десет месеци имамо 3,1 милијарди евра страних директних инвестиција у нашу земљу.
Министар је, говорећи о буџету за наредну годину, поручио да Србија не одустаје од својих економских циљева, а један од важнијих су велике капиталне инвестиције, као један од стубова нашег развоја.
Наиме, како је поновио, предвиђено је 486 милијарди динара из буџета за 2022. годину за капиталне инвестиције, а њима се упошљава грађевинска индустрија и цело окружење чини атрактивнијим за улагања.
Такође, од следеће године увећава се минимална зарада за 9,4 одсто, пензије се повећавају за 5,5 процената, плате у јавном сектору у просеку за 7,3 одсто, а наставља се и смањење оптерећења на плате на терет послодаваца, указао је Мали.
Он је најавио и увођење новог система е-фискализације, што ће, заједно са увођењем е-фактура допринети бољој борби против сиве економије.
До данас смо на рачуне 15.000 фирми уплатили новац за субвенције за набавку фискалних каса. Увођење е-фискализације привреду не кошта ништа, а према подацима Привредне коморе Србије годишње јој штеди приближно 10 милиона евра, објаснио је министар.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре рекао је да 68 одсто фирми у Савету страних инвеститора долази из ЕУ, и истовремено подвукао да је Унија посвећена европској перспективи Србије.
Србија има веома позитивне макроекономске резултате упркос тешкој ситуацији због пандемије, указао је он и честитао нашој земљи на томе.
Према његовим речима, Србија је све ближа ЕУ, будући да је више од 60 одсто трговинске активности везано за Унију, одакле стиже и највише страних директних инвестиција, око 68 одсто.
Жиофре је рекао да ЕУ доста улаже у Србију, кроз 200 милиона грантова и кредитна средства Европске инвестиционе банке за инфраструклтирне пројекте у Србији, нагласивши да ЕУ жели више иновативних производа и спровођење зелене агенде, као новог модела раста у будућности.
Председник Савета страних инвеститора Мајкл Мишел нагласио је да нема повратка на стари начин пословања и да напредне технологије треба да постигну пуни потенцијал.
Савет страних инвеститора (ФИЦ) сваке године издаје публикацију „Бела књига“. У њој је анализирано девет области које су изабране као приоритетне и дате су препоруке усмерене на њихов развој како би се подржао привредни раст и побољшао животни стандард грађана Србије.
У публикацији за 2021. годину у области пореза се као побољшање наводе измене Закона о порезу на додату вредност и усвајање јединственог Правилника за ПДВ, као и чињеница да је Закон о порезу на добит правних лица усаглашен са законима којима се уређују алтернативни инвестициони фондови.
„Бела књига“ је први пут објављена 2003. године, као свеобухватан скуп препорука за унапредење пословне климе у Србији у најразличитијим областима.