Михајловић је, на отварању 16. међународног сајма енергетике, оценила да је ова сајамска манифестација значајна јер у доба пандемије морамо да учинимо све да заштитимо природу, осигурамо енергетску безбедност, повежемо приватни и државни сектор и направимо велики корак ка енергетској транзицији.
За Србију је 2021. година веома важна јер представља преломну тачку за сектор енергетике, при чему се ове године заиста укључујемо у зелену енергетску транзицију, у коју је већи део земаља увелико кренуо, истакла је она.
Према њеним речима, Србија треба да буде део тог процеса како бисмо у деценијама које долазе имали довољно енергије, по одрживим ценама, и све то уз стално унапређење животне средине.
Прве кораке смо већ направили. Донели смо нове законе како бисмо охрабрили нове инвестиције које нисмо имали претходних 30 година, колико је прошло од када је изграђена последња велика термоелектрана или хидроелектрана, нагласила је потпредседница Владе.
Она је указала и на то да смо почели израду главних стратешких докумената, интегрисаног националног енергетског и климатског плана Србије за период до 2030. године, са пројекцијама до 2050. године и стратегије развоја енергетике Србије за период до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године.
Направили смо и нови план инвестиција, који предвиђа изградњу великих и средњих хидроелектрана, нових капацитета за производњу енергије из ОИЕ, изградњу гасних електрана, додатне капацитете за складиштење енергије, као и развој водоничних технологија, рекла је Михајловић.
Она је изразила задовољство тиме што су на сајму заступљене три најважније теме – снага природе, снага људских ресурса и енергије.
Инвестиције у енергетици довешће до значајног повећања енергетске ефикасности, с обзиром на то да Србија данас троши четири пута више енергије од просека ЕУ, да ће до 2040. године удео ОИЕ бити најмање 40 одсто и да ће реализација свих планираних пројеката умањити годишњу емисију угљен-диоксида за око 23 милиона тона, са 53 милиона тона колико је била у 2019. години, поручила је Михајловић.
Потпредседница Владе је оценила да је Зелена агенда генерацијско питање и питање доприноса свих нас, при чему ће држава поставити оквир, утврдити циљеве, обезбедити новац за улагање у велике капацитете, издвојити још више средстава за суфинансирање повећања енергетске ефикасности у домаћинствима и постављање соларних панела.
Зелена агенда, како је истакла, даје неограничене могућности за развој, ангажовање факултета, института, инжењера и осталих стручњака који би радили на најмодернијим технологијама и учествовали у обликовању енергетске будућности Србије.
Према њеним речима, кроз овај процес имамо прилику да мењамо наш однос према енергији, да је користимо рационалније, да отворимо енергетски сектор и за веће учешће жена, имајући у виду да је већ сада у свету већи проценат жена у сектору ОИЕ него у сектору нафте и гаса – 32 наспрам 22 одсто.
Михајловић је позвала инвеститоре да предложе пројекте и да учествују у јавним расправама, а локалне самоуправе и грађане да се пријављују на нове јавне позиве који ће бити расписивани већ почетком 2022. за повећање енергетске ефикасности и уградњу соларних панела.