Обрадовић је на почетку начелне расправе о Предлогу закона о референдуму и народној иницијативи, која је почела данас у Народној скупштини, рекла да на значај референдума и народне иницијативе, као облицима непосредне демократије, најбоље указује сам Устав Србије, у коме се каже да сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом или преко својих изабраних представника.
Министарка је подсетила на то да је важећи закон донет давне 1994. године, уз минималне измене 1998. године, али да су његови значајни недостаци имали за последицу да су се институти референдума и народне иницијативе ретко користили у пракси.
Она је указала и на то да је доношењем Устава и Уставног закона за његово спровођење 2006. године била утврђена обавеза да се сви закони, па и овај закон, ускладе са Уставом до 2009. године.
Министарство на чијем сам челу је у претходних годину дана посвећено радило на коначној изради законског предлога који се данас налази пред Народном скупштином, како би предстојеће измене Устава у области правосуђа потврдили на референдуму, који ће се спровести по закону који је у потпуности усклађен са највишим правим актом, рекла је она.
Обрадовић је, говорећи о новинама које Предлог закона доноси, навела, пре свега, усклађивање са чланом 203 Устава, који предвиђа да је за потврђивање Устава на референдуму потребно да за њега гласа већина изашлих бирача.
Према њеним речима, Предлогом закона уређују се све врсте референдума које предвиђа Устав, као што су републички, покрајински и локални, на целој или на делу територије републике, покрајине или јединице локалне самоуправе, обавезни или факултативни, претходни и накнадни, као и уставотворни, законодавни или управни.
Она је предочила да референдум може бити и саветодавног карактера, додавши да овај предлог закона уређује и рокове за одржавање референдума, и то најраније 45, а најкасније 60 дана од дана расписивања.
Посебна новина овог предлога закона, како је истакла, јесте и могућност да Скупштина утврди свој став о предмету референдума, када је расписан на захтев бирача.
Министарка је, говорећи о новинама у погледу народне иницијативе, објаснила да се укида рестриктивност у погледу начина прикупљања потписа.
Према њеним речима, прикупљање потписа више неће морати да се пријављује Министарству унутрашњих послова, док се рок за прикупљање потписа са досадашњих седам продужава на 90 дана.
Поред тога што се Предлогом закона предвиђа да потписи бирача који подржавају иницијативу треба да буду оверени код овлашћених оверивача, за шта се плаћа накнада од 40 динара, омогућава се да се потписи прикупљају и електронским путем, што неће бити подложно овери и плаћању накнаде за ту оверу, рекла је министарка и додала да ће то бити уређено уредбом Владе у року од шест месеци од доношења закона.
Она је, закључујући излагање, подсетила и на новине у погледу уређивања и дефинисања процедуре референдумске кампање и њеног финансирања.
Обрадовић је истакла и изузетну сарадњу Министарства државне управе и локалне самоуправе са Венецијанском комисијом, чија је мишљења, коментаре и препоруке уважило приликом израде овог предлога закона.
Мислим да смо успели да припремимо предлог закона по Венецијанским принципима добре праксе у области референдума, да смо отклонили недостатке који су спречавали грађане да више користе своје право на референдум и народну иницијативу и да ће све ово бити препознато као корак напред у ефикасном остваривању права грађана на учешће у вршењу власти путем референдума и народне иницијативе, нагласила је она.
Министарка је упутила позив народним посланицима да, у дану за гласање, усвоје Предлог закона о референдуму и народној иницијативи и тиме омогуће да предстојеће измене Устава у области правосуђа буду потврђене на референдуму, који ће се спровести по закону усклађеним са највишим правним актом.