П:
О:
Читај ми
Циљ Националне стратегије привредног развоја реализација друге транзиционе фазе
Београд,
9. новембар 2006.
Министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало истакао је да је циљ доношења Националне стратегије привредног развоја реализација задатака друге транзиционе фазе.
Бубало је на конференцији за новинаре одржаној после седнице Владе прецизирао да у тој фази треба наставити са структурним реформама, остварити већи привредни раст и у значајнијој мери решити незапосленост као један од највећих проблема у Србији.
Он је истакао да Национална стратегија привредног развоја од 2006. до 2012. године констатује да је Србија при крају прве фазе транзиције остварила макроекономску стабилност и поодмакла у спровођењу процеса приватизације, чиме су постављени добри темељи за приступање другој фази транзиције.
Такође, у првој фази успешно су спроведене системске реформе, у смислу доношења великог броја системских и реформских закона, које су у свим сегментима привредног система дале значајне резултате, као што су раст бруто друштвеног производа (БДП), јачање динара, пораст штедње и пораст девизних резерви, навео је Бубало.
Све ове реформе истовремено су пратиле и реформе спољнотрговинског и царинског система, као и реформе у области судства, школства, здравства и државне управе, подсетио је он.
Према његовим речима, имајући у виду сугестије Светске банке (СБ) и Међународног монетарног фонда (ММФ), које су упућивале на умеренији раст БДП-а од пет одсто годишње, Влада се приликом израде овог документа ипак определила за знатно бржи темпо привредног развоја у наредном периоду, који подразумева раст БДП-а од седам одсто на годишњем нивоу.
Министар је нагласио да су разлози за то веома рационални и објаснио да и за један и за други раст БДП-а треба уложити подједнако велике напоре, али је крајњи исход бржег темпа привредног развоја већа корист друштва.
Већина пројекција у Стратегији има своју подлогу у чињеници да је у протекле три године просек раста БДП-а, заједно са очекиваним за ову годину, већи од седам одсто, указао је Бубало.
Бржи темпо привредног развоја допринеће постепеном смањивању јаза у развијености у односу на Унију, омогућиће пораст стандарда, смањење незапослености, боље искоришћавање људских, материјалних и геостратешких предности и допринеће ефикаснијем спровођењу тржишних реформи и бржем укључивању у европске интеграционе процесе, рекао је Бубало.
Он је додао да је у оквиру Стратегије урађена и опширна анализа свих предности и недостатака који се морају имати у виду током реализације овог документа, при чему су као основне предности наведени образована и квалификована радна снага, природни и прозводни потенцијали и географски положај земље.
Истовремено, министар је напоменуо да су као основни недостаци наведени застарела технологија, деградирана инфраструктура, високо учешће примарних и нискотехнолошких производа у извозу, одлив квалитетних кадрова у иностранство, као и велике регионалне разлике.
Србија мора да искористи све шансе за брз будући развој, а пре свега за прилив страних директних инвестиција кроз укључивање у међународне транспортне и енергетске коридоре и слободну трговину са земљама југоисточне Европе, као и да на том путу брзог економског развоја мора да отклони све опасности са којима се суочава, закључио је он.
Бубало је навео да остварење основног циља, према развојном "сценарију", предвиђа да се учешће инвестиција у БДП-у са 20,5 одсто у овој години повећа на 25,8 одсто у 2012. години, уз просечан годишњи раст од 15,8 одсто, а учешће извоза робе и услуга са 28,5 одсто у 2005. години требало би да буде повећано на 40 одсто у 2010. години и 45 одсто у 2012. години, уз просечан годишњи раст извоза од 17 одсто.
Спољнотрговински дефицит би са 21,9 одсто БДП-а у 2005. години требало да буде смањен на 16,7 одсто БДП-а у 2012. години, уз обавезно смањивање јавних расхода са 44,1 одсто учешћа у БДП-у на 37,5 одсто, истакао је министар.
Основна разлика између прихваћеног "сценарија" који је представљен у Националној стратегији и онога што су сугерисале Светска банка и ММФ је у томе што бисмо, према предлогу међународних финансијских институција, 2012. године имали БДП од 40,7 милијарди долара или 5.600 долара по глави становника, док се према Стратегији очекује БДП од 46,2 милијарде долара или 6.500 долара по глави становника, чиме ћемо се много брже приближити нивоу развијености 10 земаља које су последње ушле у ЕУ, нагласио је Бубало.
Према његовим речима, највећи скок са прогресивнијом варијантом могао би се очекивати у продуктивности за 40 одсто, али и у запослености, која би требало да буде повећана за 5,9 одсто. Да би све ово било остварено, потребне су стране директне инвестиције од минимум две милијарде долара годишње, завршетак процеса реструктурирања и приватизације, развој малих и средњих предузећа и предузетништва, као и макроекономска стабилност на тај начин што ће инфлација бити сведена на мању од 5 одсто, објаснио је он.
Бубало је навео да је постигнут компромис о томе да парламентарни избори за Скупштину Србије буду одржани 21. јануара 2007. године, док ће сви остали избори бити одржани након стицања услова и доношења потребних измена закона, како је то предвиђено уставним законом.
Он је истакао да Национална стратегија привредног развоја од 2006. до 2012. године констатује да је Србија при крају прве фазе транзиције остварила макроекономску стабилност и поодмакла у спровођењу процеса приватизације, чиме су постављени добри темељи за приступање другој фази транзиције.
Такође, у првој фази успешно су спроведене системске реформе, у смислу доношења великог броја системских и реформских закона, које су у свим сегментима привредног система дале значајне резултате, као што су раст бруто друштвеног производа (БДП), јачање динара, пораст штедње и пораст девизних резерви, навео је Бубало.
Све ове реформе истовремено су пратиле и реформе спољнотрговинског и царинског система, као и реформе у области судства, школства, здравства и државне управе, подсетио је он.
Према његовим речима, имајући у виду сугестије Светске банке (СБ) и Међународног монетарног фонда (ММФ), које су упућивале на умеренији раст БДП-а од пет одсто годишње, Влада се приликом израде овог документа ипак определила за знатно бржи темпо привредног развоја у наредном периоду, који подразумева раст БДП-а од седам одсто на годишњем нивоу.
Министар је нагласио да су разлози за то веома рационални и објаснио да и за један и за други раст БДП-а треба уложити подједнако велике напоре, али је крајњи исход бржег темпа привредног развоја већа корист друштва.
Већина пројекција у Стратегији има своју подлогу у чињеници да је у протекле три године просек раста БДП-а, заједно са очекиваним за ову годину, већи од седам одсто, указао је Бубало.
Бржи темпо привредног развоја допринеће постепеном смањивању јаза у развијености у односу на Унију, омогућиће пораст стандарда, смањење незапослености, боље искоришћавање људских, материјалних и геостратешких предности и допринеће ефикаснијем спровођењу тржишних реформи и бржем укључивању у европске интеграционе процесе, рекао је Бубало.
Он је додао да је у оквиру Стратегије урађена и опширна анализа свих предности и недостатака који се морају имати у виду током реализације овог документа, при чему су као основне предности наведени образована и квалификована радна снага, природни и прозводни потенцијали и географски положај земље.
Истовремено, министар је напоменуо да су као основни недостаци наведени застарела технологија, деградирана инфраструктура, високо учешће примарних и нискотехнолошких производа у извозу, одлив квалитетних кадрова у иностранство, као и велике регионалне разлике.
Србија мора да искористи све шансе за брз будући развој, а пре свега за прилив страних директних инвестиција кроз укључивање у међународне транспортне и енергетске коридоре и слободну трговину са земљама југоисточне Европе, као и да на том путу брзог економског развоја мора да отклони све опасности са којима се суочава, закључио је он.
Бубало је навео да остварење основног циља, према развојном "сценарију", предвиђа да се учешће инвестиција у БДП-у са 20,5 одсто у овој години повећа на 25,8 одсто у 2012. години, уз просечан годишњи раст од 15,8 одсто, а учешће извоза робе и услуга са 28,5 одсто у 2005. години требало би да буде повећано на 40 одсто у 2010. години и 45 одсто у 2012. години, уз просечан годишњи раст извоза од 17 одсто.
Спољнотрговински дефицит би са 21,9 одсто БДП-а у 2005. години требало да буде смањен на 16,7 одсто БДП-а у 2012. години, уз обавезно смањивање јавних расхода са 44,1 одсто учешћа у БДП-у на 37,5 одсто, истакао је министар.
Основна разлика између прихваћеног "сценарија" који је представљен у Националној стратегији и онога што су сугерисале Светска банка и ММФ је у томе што бисмо, према предлогу међународних финансијских институција, 2012. године имали БДП од 40,7 милијарди долара или 5.600 долара по глави становника, док се према Стратегији очекује БДП од 46,2 милијарде долара или 6.500 долара по глави становника, чиме ћемо се много брже приближити нивоу развијености 10 земаља које су последње ушле у ЕУ, нагласио је Бубало.
Према његовим речима, највећи скок са прогресивнијом варијантом могао би се очекивати у продуктивности за 40 одсто, али и у запослености, која би требало да буде повећана за 5,9 одсто. Да би све ово било остварено, потребне су стране директне инвестиције од минимум две милијарде долара годишње, завршетак процеса реструктурирања и приватизације, развој малих и средњих предузећа и предузетништва, као и макроекономска стабилност на тај начин што ће инфлација бити сведена на мању од 5 одсто, објаснио је он.
Бубало је навео да је постигнут компромис о томе да парламентарни избори за Скупштину Србије буду одржани 21. јануара 2007. године, док ће сви остали избори бити одржани након стицања услова и доношења потребних измена закона, како је то предвиђено уставним законом.
Министар за економске односе са иностранством Милан Париводић саопштио је да је Влада на данашњој седници усвојила платформу за реализацију Хеленик плана, при чему је изразио очекивање да ће до краја овог месеца бити добијена дефинитивна одлука Грчке државе о томе да Србији стави на располагање 100 милиона евра за развој аутопута од Лесковца до границе с Македонијом.
Париводић је рекао да је Влада одлучила да засада не парафира ЦЕФТА споразум јер је процењено да то у овом тренутку није сасвим у интересу наше земље, с обзиром на то да је потребно заштитити легитимне интересе домаће дуванске индустрије, која чини велики део српске индустрије у целини.
Влада овај споразум жели да парафира и потпише што пре, чим Република Хрватска пристане на врло фер и избалансиране услове које је Србија понудила, а који се тичу заштите дуванских производа, додао је Париводић.
Париводић је рекао да је Влада одлучила да засада не парафира ЦЕФТА споразум јер је процењено да то у овом тренутку није сасвим у интересу наше земље, с обзиром на то да је потребно заштитити легитимне интересе домаће дуванске индустрије, која чини велики део српске индустрије у целини.
Влада овај споразум жели да парафира и потпише што пре, чим Република Хрватска пристане на врло фер и избалансиране услове које је Србија понудила, а који се тичу заштите дуванских производа, додао је Париводић.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања