Милан Париводић
Париводић је на конференцији за новинаре објаснио да су преговори са "Дајнкорпом" трајали непримерено дуго, али уз очекивање да ће бити нормално окончани, да би, међутим, пре неколико недеља стигло обавештење у којем ова компанија изјављује да више није заинтересована за учешће у пројекту изградње карго центра.
Министар је навео да је, према сазнањима Владе, у "Дајнкорпу" дошло до промене руководства, што је резултирало одустајањем ове компаније од преговора, чиме је држави Србији нанета велика штета због ангажовања великог броја људских ресурса, изгубљеног времена и новца, као и обавезе да нађе новог партнера за овај пројекат.
Намера Владе је да што пре парафира и потпише мултилатерални споразум ЦЕФТА јер сматра да је слободна трговина у региону у интересу српске привреде, нагласио је Париводић.
Он је истакао да Србија, као централна земља, има интерес да ослободи услове трговине у региону и да у том смислу види ЦЕФТА споразум као важан инструмент постизања тог циља, али не може да парафира тај документ ако се од ње тражи да смањи заштиту за своју дуванску индустрију.
Истовремено, Париводић је објаснио да је српска индустрија битно оснажена присуством неколико великих мултинационалних компанија које се баве производњом цигарета, као што су "Филип Морис", "Бритиш америкен тобако" и "Јапан тобако", које су направиле велике финансијске инвестиције, преузеле обавезу неотпуштања радника и осавремениле целокупну дуванску индустрију у нашој земљи.
Према његовим речима, заузврат се претходна влада обавезала на то да ће у разумној мери штитити српско тржиште док ове компаније не поврате уложене инвестиције, јер када не би било те заштите, онда би ова предузећа била дискриминисана у односу на сва она која увозе цигарете у Србију а нису имала терет тако великих улагања.
Министар је додао да је то разлог због чега Србија има диференцијалне акцизне таксе, које су веће за увознике него за домаће произвођаче, иако основни принцип на којем су засноване и ЦЕФТА и Светска трговинска организација (СТО) истиче да такве таксе не смеју да постоје.
Париводић је нагласио да је Србија у потпуности спремна да укине диференцијалне акцизне таксе, што ће, како је наговестио, на првом следећем сазиву Скупштине и учинити, како за цигарете, тако и за друге производе.
Он је објаснио да је наша земља, с обзиром на то да је према договору обавезна да разумно штити интересе свог тржишта до 31. децембра 2009. године, упутила предлог ЦЕФТА-и да постојећа диференцијална акцизна такса буде конвертована у увећану царину.
То значи да ће наша царина, која у овом тренутку износи 15 одсто на увоз цигарета, бити повећана, али укупан терет који се намеће увознику цигарета у Србију остаје исти, указао је министар, уз напомену да се на тај начин постиже усклађеност са ЦЕФТА и СТО, али и обавеза заштите наше дуванске индустрије.
Париводић је навео да су овај предлог Србије подржале Европска комисија и Пакт за стабилност, али не и неке чланице ЦЕФТА, односно Хрватска и Македонија.
Такође, он је навео пример Хрватске која има двоструко већи фискални терет на увоз цигарета у односу на Србију, тако да на 100 евра наплаћује 168 евра, а Србија свега 78 евра намета.
Министар је прецизирао да хрватска увозна царина износи 38 одсто, српска 15, а Европске уније чак 58 одсто, што значи да би Србија укидањем диференцијалне акцизне таксе остала на свега 15 одсто заштите на увоз, што је мало у односу на земље у окружењу.
Говорећи о трговини цигаретама између Хрватске и Србије, Париводић је указао на то да је извоз српских производа у Хрватску нула, а хрватских у Србију девет милиона евра, са тенденцијом раста.
Он је објаснио да је ситуација таква зато што Хрватска има механизам по којем се сви производи који нису производи "Творнице духана Ровињ", или други хрватски брендови, аутоматски подводе под најскупљу акцизну категорију.
Имајући то у виду, закључује се да Хрватска хоће додатно да либерализује српско тржиште, а да своје држи потпуно затвореним, оценио је Париводић.
Истовремено, министар је напоменуо да Србија сматра да мора да буде поштена са онима који су уложили у српску привреду, али и са партнерима у окружењу, и закључио да се због тога одбијање српског предлога од стране Хрватске своди на нефер однос.