Аутор:
Танјуг
Симић је на конференцији за новинаре, која је одржана поводом обележавања Светског дана ХОБП, 15. новембра, рекла да се очекује да ће ова стратегија бити представљена на регионалној конференцији Светске здравствене организације која ће бити одржана у септембру 2007. године у Београду.
Она је нагласила да је после болести коронарних крвних судова, цереброваскуларних болести и акутних респираторних инфекција, хронична опструктивна болест плућа заједно са АИДС-ом на четвртом месту међу узроцима смртности у свету.
Према њеним речима, пушење је најважнији појединачни фактор ризика за настанак хроничне опструктивне болести плућа, а престанак пушења је први корак у спречавању и лечењу ове болести.
Председник Удружења за хроничну опструктивну болест плућа и астму Института за плућне болести и туберкулозу Клиничког центра Србије Весна Бошњак-Петровић објаснила је да се под појмом ХОБП подразумевају две болести - хронична опструктивна болест плућа и емфизем плућа, које карактерише сужење дисајних путева и отежано дисање.
Бошњак-Петровић је навела да су кашаљ, искашљавање густог секрета или слузи и недостатак ваздуха типични симптоми ХОБП који су често непрепознати, јер пацијенти потцењују њихов значај или их објашњавају старењем, а најпоузданији начин потврђивања болести је испитивање плућних функција, односно спирометрија.
Она је оценила да би било потребно да сви домови здравља имају спирометре, а ризичне групе којима се обавезно препоручује овај тест су особе старије од 40 година, које имају пушачки стаж дужи од 20 година.
Такође, како је додала, болест се може појавити и код особа које су изложене удисању прашине и хемикалија на радном месту.
Лекар Института за плућне болести и туберкулозу Марија Митић-Миликић нагласила је да је хронична опструктивна болест плућа прогресивна болест и уколико се не лечи и не престане са пушењем, може изазвати и озбиљно обољење срца.
Митић-Миликић је навела да у Институту 13 одсто од укупног броја хоспитализованих пацијената болује од хроничне опструктивне болести плућа.
Она је истакла да половина болесника почиње лечење у одмаклој фази и тада им је потребна дуготрајна терапија кисеоником у кућним условима, као и смештај у болницу у периодима погоршања.
ХОБП не може да се излечи, али је неопходно што раније почети са терапијом јер обољење угрожава живот и погоршава се ако се не лечи, указала је Митић-Миликић.
Бошњак-Петровић је најавила да ће поводом обележавања Светског дана хроничне опструктивне болести плућа сутра за Београђане бити организована бесплатна провера функције плућа - спирометрија.
Она је објаснила да ће бити тестирани грађани који су пушачи или бивши пушачи, старији од 40 година, који у разговору са лекаром потврде да сваког дана кашљу више пута, да искашљавају гнојав или слузав испљувак или да се замарају брже од својих вршњака.
Грађани ће моћи да се тестирају у згради Градске управе на Тргу Николе Пашића 6 од 13.30 до 16.30 часова, а покровитељ акције је Град Београд.
Глобална иницијатива за хроничну опструктивну болест плућа пети пут координира кампању поводом Светског дана ХОБП, који се у свим земљама обележава под слоганом "Без даха, али не и без помоћи".