П:
О:
Читај ми
Усвојена Европска повеља о сузбијању гојазности
Београд,
16. новембар 2006.
Министарство здравља Владе Републике Србије саопштило је данас да је на Европској министарској конференцији за сузбијање гојазности усвојена Европска повеља о њеном сузбијању као знак заједничке опредељености европских земаља да се боре за промоцију здравља, здраву исхрану и физичку активност.
У саопштењу се наводи да су на овом скупу, који се у организацији Светске здравствене организације одржава у Истамбулу од 15. до 17. новембра, Србију представљали помоћник министра здравља Александра Макај, члан Сталног комитета СЗО за Европу Томица Милосављевић и председник Републичке стручне комисије за борбу против гојазности Драган Мицић.
Том приликом, Милосављевић је на пленарном заседању у име Пакта за стабилност земаља југоисточне Европе говорио о стању, досадашњим резултатима и плановима даље регионалне сарадње.
Конференцију за сузбијање гојазности отворио је председник Владе Турске, а на скупу учествују и делегације европских земаља, представници невладиног сектора и великог броја међународних организација, као што су Светска банка, Европска комисија, Савет Европе и УНИЦЕФ.
Повећана телесна тежина и гојазност, која је у Европи троструко увећана последњих 20 година, значајно утичу на настајање масовних незаразних болести, скраћење очекиване дужине трајања живота, као и на квалитет живота.
Више од једног милиона смрти сваке године у Европи повезано је са прекомерном телесном тежином, прецизира се у саопштењу и додаје да ће 2010. године у СЗО за Европу бити анализирани резултати примене принципа и опредељености Европске повеље о сузбијању гојазности.
У прилогу можете погледати десет ствари које треба да знате о гојазности.
1. Гојазност је у Европи достигла пандемијске размере. Само у последње две деценије учесталост гојазности се утростручила и ако не буду предузете конкретне мере до 2010. године, у европском региону Светске здравствене организације биће 150 милиона одраслих гојазних особа (20 одсто од укупне популације) и 15 милиона гојазне деце и адолесцената (10 одсто од укупне популације). У већини земаља између 30 одсто и 80 одсто одраслих пати од прекомерне телесне тежине. Према последњим подацима, гојазност у региону креће се у распону од 28 одсто Узбекистанаца и 66 одсто Ираца, до 13 одсто одраслих у Португалу и 23 одсто одраслих гојазних у Финској. Постоје значајне разлике између региона, друштвених група, мушкараца, жена и старосних група. Ипак, може се рећи да је учесталост гојазности у порасту у читавом региону.
2. Гојазност првенствено угрожава децу. Прекомерна телесна тежина је најчешћи поремећај у детињству у европском региону. Данас око 20 одсто деце пати од вишка килограма, од којих је трећина гојазна. Свако десето дете ће бити гојазно до 2010. Та деца су у већем ризику да оболе од дијабетеса (тип 2), да имају повишен крвни притисак, проблеме са спавањем, као и различите психосоцијалне проблеме. Највише забрињава чињеница да гојазна деца остају гојазна и у одраслом добу и склона су да оболе од озбиљнијих болести, што резултира погоршањем квалитета и смањењем очекиваног трајања живота. Сектор за здравље у Великој Британији предвидео је да ће до 2050. године очекивано трајање живота за мушкарце бити у просеку мање за пет година уколико садашњи тренд гојазности буде настављен. Једном стечене навике у исхрани и физичким активностима у детињству остају до краја живота.
3. Гојазност настаје услед нежељеног пораста телесне тежине, до које долази када људи једу више него што потроше путем физичке активности. Гојазни људи имају повећан ризик обољевања од многих болести, као што су инсулин независни дијабетес (тип 2), кардиоваскуларне болести, повишен крвни притисак, шлог и неке врсте карцинома (ендометријума, јајника, дојки, цервикса, простате, колоректума, жучне кесе гуштераче, јетре и бубрега), а имају и психосоцијалне проблеме. Основни параметар гојазности је БМИ (индекс телесне масе). БМИ је телесна тежина изражена у килограмима подељена висином у метрима квадратним. За одрасле, нормално ухрањене, БМИ се креће од 18 до 24.9, при чему се БМИ од 25 и више сматра прекомерном телесном тежином, вредност БМИ од 25 до 29.9 је предгојазно стање, а БМИ 30 и више је гојазност. Прекомерна телесна тежина узрокује сваке године милион смрти у региону.
4. Гојазност ствара енормне трошкове друштву. Више од 6 одсто од укупних трошкова за здравље у европском региону Светске здравствене организације настаје због гојазности одраслих. Такође, постоји и индиректан трошак због губитка живота. У Шпанији, на пример, укупан трошак који се преписује гојазности је процењен на 2,5 милијарди евра годишње. Подаци из Сједињених Америчких Држава говоре о томе да је годишња потрошња из здравственог буџета за 36 одсто већа од оних који имају БМИ у границама нормалне ухрањености. Гојазне особе чешће одсуствују са посла због лошег здравља. Коначно, друштво је оптерећено и лошим успехом деце у школи и дискриминацијом гојазних на послу.
5. У већини земаља региона гојазност је чешћа у социјално угроженим заједницама које имају ниже приходе, ниже образовање и слабу доступност здравственој заштити. То сугерише да гојазност одржава и погоршава неједнакост, те се тиме ствара зачарани круг. Сви они који су у угроженом положају суочавају се са структурним, друштвеним, организационим, финансијским и другим ограничењима да направе здрав избор у вези са начином исхране и физичке активности. У Француској, на пример, 100 килокалорија воћа и поврћа садржи приближно пет пута више хранљивих материја, али је такође пет пута скупље у односу на исту количину (енергетски еквивалентне) друге врсте хране. Ниски приходи и живот у срединама које нису наклоњене спорту чине да се те особе мање баве спортом и фитнесом. На националном нивоу истраживања указују на то да се сиромашније земље које се брзо развијају суочавају са брзим порастом гојазности, док се највећи број гојазних среће у богатим земљама са великим разликама између богатих и сиромашних.
6. Узроци епидемије гојазности су комплексни. Структура модерног друштва, социјална и економска политика и развој која подразумева да људи живе у градовима, путују колима, седе испред компјутера на послу, купују обрађену/рафинирану храну и пиће, описани су као идеално окружење за настанак гојазности и охрабрујући фактори за повећање ризика за настанак гојазности. Две трећине становништва у европском региону живи у градовима и њихов број се прогресивно повећава. Стога је непримерено да се криве само појединци који пате од прекомерне телесне тежине или гојазности.
7. Последњих деценија навике у исхрани код људи значајно су се промениле. Глобално, количина хране која је на располагању временом је повећана. У просеку жена треба да конзумира 2.000 калорија дневно да би одржала своју тежину, а мушкарци 2.500 калорија. У 1961. години дневни унос калорија износио је 2.300, да би се повећао на 2.800 у 1998. години и очекује се да ће прекорачити 3.000 калорија до 2015. године. Такође, цене хране снижене су током времена - цена пиринча, пшенице, кукуруза и шећера је опала за 60 одсто између 1960 и 2000. године. На почетку 20. века људи конзумирају мање од 5 килограма шећера годишње. У Европи је данас потрошња шећера повећана чак 40 до 60 килограма. У исто време људи не једу воће и поврће. Недавно истраживање СЗО у европском региону указује на то да само 30 одсто дечака и 37 одсто девојчица од 13 до 15 година једе воће сваког дана. Људи уопште једу више јер им је већа количина хране на располагању.
8. У западној Европи најмање две трећине одраслих није довољно физички активно и тај број наставља да се повећава. Светска здравствена организација препоручује да се одрасли најмање 30 минута дневно баве физичким активностима као што су ходање, вожња бицикла, обављање кућних послова, баштованство, плес и пењање уз степенице. Деца би требало да се баве физичким активностима најмање 60 минута дневно. Окружење у којем људи живе и раде често делује дестимулативно на њихову жељу за бављењем физичким активностима. Чак 50 одсто путовања колима у Европи везано је за растојања мања од 5 километара, што се бициклом може прећи за 20 минута или брзим ходом за 30 до 50 минута. Коначно, недавна истраживања у Данској и Великој Британији показала су да редовна и умерена физичка активност може продужити људски живот од 3 до 5 година.
9. Суштина стратегије у борби против епидемије гојазности је у томе да, с једне стране, охрабри здрав начин исхране кроз смањен унос масти и шећера и повећање конзумирања воћа и поврћа у исхрани, а да, с друге стране, утиче на повећање нивоа физичке активности. Здрава храна и пиће треба да буду јефтинији, а тиме и доступнији како у продавницама, тако и на радним местима и школским мензама. Здрава храна и пиће треба да буду најшире промовисани у друштву за разлику од нездраве хране и пића. Физичка активност у свакодневном животу требало би да буде доступна и расположива целокупном становништву кроз различите програме у школи и на радном месту. Од виталне је важности да ова акција обухвати све слојеве становништва и буде подржана од локалне заједнице до републичког нивоа и међународне заједнице. Промена људског понашања у вези са начином исхране захтева активно учешће приватног сектора, од произвођача хране до власника супермаркета, различитих владиних министарстава (пољопривреде, здравља, спорта, трговине) до локалних власти. Медији треба да имају једну од најутицајнијих улога у промовисању здравог начина живота. Охрабривање људи да једу избалансиране оброке и да се баве физичким активностима резултира бројним користима не само на плану здравља, већ и на плану економије и развоја.
10. СЗО подржава напоре земаља усмерене на проблематику гојазности. Земље чланице усвојиле су 2004. године Глобалну стратегију за исхрану, физичку активност и здравље у циљу унапређења јавног здравља кроз здраву исхрану и физичку активност. Релевантну улогу у унапређењу избора начина исхране и физичких активности треба да имају читав здравствени систем, привредна и пореска политика, анкете и системи праћења, едукација потрошача и комуникација (укључујући маркетинг и етикетирање хране), школство, транспорт и урбана политика. Европски регион у први план ставља развој и могућности дијалога између политичара, здравствених експерата, приватног сектора, невладиних и међународних организација и медија.
Том приликом, Милосављевић је на пленарном заседању у име Пакта за стабилност земаља југоисточне Европе говорио о стању, досадашњим резултатима и плановима даље регионалне сарадње.
Конференцију за сузбијање гојазности отворио је председник Владе Турске, а на скупу учествују и делегације европских земаља, представници невладиног сектора и великог броја међународних организација, као што су Светска банка, Европска комисија, Савет Европе и УНИЦЕФ.
Повећана телесна тежина и гојазност, која је у Европи троструко увећана последњих 20 година, значајно утичу на настајање масовних незаразних болести, скраћење очекиване дужине трајања живота, као и на квалитет живота.
Више од једног милиона смрти сваке године у Европи повезано је са прекомерном телесном тежином, прецизира се у саопштењу и додаје да ће 2010. године у СЗО за Европу бити анализирани резултати примене принципа и опредељености Европске повеље о сузбијању гојазности.
У прилогу можете погледати десет ствари које треба да знате о гојазности.
1. Гојазност је у Европи достигла пандемијске размере. Само у последње две деценије учесталост гојазности се утростручила и ако не буду предузете конкретне мере до 2010. године, у европском региону Светске здравствене организације биће 150 милиона одраслих гојазних особа (20 одсто од укупне популације) и 15 милиона гојазне деце и адолесцената (10 одсто од укупне популације). У већини земаља између 30 одсто и 80 одсто одраслих пати од прекомерне телесне тежине. Према последњим подацима, гојазност у региону креће се у распону од 28 одсто Узбекистанаца и 66 одсто Ираца, до 13 одсто одраслих у Португалу и 23 одсто одраслих гојазних у Финској. Постоје значајне разлике између региона, друштвених група, мушкараца, жена и старосних група. Ипак, може се рећи да је учесталост гојазности у порасту у читавом региону.
2. Гојазност првенствено угрожава децу. Прекомерна телесна тежина је најчешћи поремећај у детињству у европском региону. Данас око 20 одсто деце пати од вишка килограма, од којих је трећина гојазна. Свако десето дете ће бити гојазно до 2010. Та деца су у већем ризику да оболе од дијабетеса (тип 2), да имају повишен крвни притисак, проблеме са спавањем, као и различите психосоцијалне проблеме. Највише забрињава чињеница да гојазна деца остају гојазна и у одраслом добу и склона су да оболе од озбиљнијих болести, што резултира погоршањем квалитета и смањењем очекиваног трајања живота. Сектор за здравље у Великој Британији предвидео је да ће до 2050. године очекивано трајање живота за мушкарце бити у просеку мање за пет година уколико садашњи тренд гојазности буде настављен. Једном стечене навике у исхрани и физичким активностима у детињству остају до краја живота.
3. Гојазност настаје услед нежељеног пораста телесне тежине, до које долази када људи једу више него што потроше путем физичке активности. Гојазни људи имају повећан ризик обољевања од многих болести, као што су инсулин независни дијабетес (тип 2), кардиоваскуларне болести, повишен крвни притисак, шлог и неке врсте карцинома (ендометријума, јајника, дојки, цервикса, простате, колоректума, жучне кесе гуштераче, јетре и бубрега), а имају и психосоцијалне проблеме. Основни параметар гојазности је БМИ (индекс телесне масе). БМИ је телесна тежина изражена у килограмима подељена висином у метрима квадратним. За одрасле, нормално ухрањене, БМИ се креће од 18 до 24.9, при чему се БМИ од 25 и више сматра прекомерном телесном тежином, вредност БМИ од 25 до 29.9 је предгојазно стање, а БМИ 30 и више је гојазност. Прекомерна телесна тежина узрокује сваке године милион смрти у региону.
4. Гојазност ствара енормне трошкове друштву. Више од 6 одсто од укупних трошкова за здравље у европском региону Светске здравствене организације настаје због гојазности одраслих. Такође, постоји и индиректан трошак због губитка живота. У Шпанији, на пример, укупан трошак који се преписује гојазности је процењен на 2,5 милијарди евра годишње. Подаци из Сједињених Америчких Држава говоре о томе да је годишња потрошња из здравственог буџета за 36 одсто већа од оних који имају БМИ у границама нормалне ухрањености. Гојазне особе чешће одсуствују са посла због лошег здравља. Коначно, друштво је оптерећено и лошим успехом деце у школи и дискриминацијом гојазних на послу.
5. У већини земаља региона гојазност је чешћа у социјално угроженим заједницама које имају ниже приходе, ниже образовање и слабу доступност здравственој заштити. То сугерише да гојазност одржава и погоршава неједнакост, те се тиме ствара зачарани круг. Сви они који су у угроженом положају суочавају се са структурним, друштвеним, организационим, финансијским и другим ограничењима да направе здрав избор у вези са начином исхране и физичке активности. У Француској, на пример, 100 килокалорија воћа и поврћа садржи приближно пет пута више хранљивих материја, али је такође пет пута скупље у односу на исту количину (енергетски еквивалентне) друге врсте хране. Ниски приходи и живот у срединама које нису наклоњене спорту чине да се те особе мање баве спортом и фитнесом. На националном нивоу истраживања указују на то да се сиромашније земље које се брзо развијају суочавају са брзим порастом гојазности, док се највећи број гојазних среће у богатим земљама са великим разликама између богатих и сиромашних.
6. Узроци епидемије гојазности су комплексни. Структура модерног друштва, социјална и економска политика и развој која подразумева да људи живе у градовима, путују колима, седе испред компјутера на послу, купују обрађену/рафинирану храну и пиће, описани су као идеално окружење за настанак гојазности и охрабрујући фактори за повећање ризика за настанак гојазности. Две трећине становништва у европском региону живи у градовима и њихов број се прогресивно повећава. Стога је непримерено да се криве само појединци који пате од прекомерне телесне тежине или гојазности.
7. Последњих деценија навике у исхрани код људи значајно су се промениле. Глобално, количина хране која је на располагању временом је повећана. У просеку жена треба да конзумира 2.000 калорија дневно да би одржала своју тежину, а мушкарци 2.500 калорија. У 1961. години дневни унос калорија износио је 2.300, да би се повећао на 2.800 у 1998. години и очекује се да ће прекорачити 3.000 калорија до 2015. године. Такође, цене хране снижене су током времена - цена пиринча, пшенице, кукуруза и шећера је опала за 60 одсто између 1960 и 2000. године. На почетку 20. века људи конзумирају мање од 5 килограма шећера годишње. У Европи је данас потрошња шећера повећана чак 40 до 60 килограма. У исто време људи не једу воће и поврће. Недавно истраживање СЗО у европском региону указује на то да само 30 одсто дечака и 37 одсто девојчица од 13 до 15 година једе воће сваког дана. Људи уопште једу више јер им је већа количина хране на располагању.
8. У западној Европи најмање две трећине одраслих није довољно физички активно и тај број наставља да се повећава. Светска здравствена организација препоручује да се одрасли најмање 30 минута дневно баве физичким активностима као што су ходање, вожња бицикла, обављање кућних послова, баштованство, плес и пењање уз степенице. Деца би требало да се баве физичким активностима најмање 60 минута дневно. Окружење у којем људи живе и раде често делује дестимулативно на њихову жељу за бављењем физичким активностима. Чак 50 одсто путовања колима у Европи везано је за растојања мања од 5 километара, што се бициклом може прећи за 20 минута или брзим ходом за 30 до 50 минута. Коначно, недавна истраживања у Данској и Великој Британији показала су да редовна и умерена физичка активност може продужити људски живот од 3 до 5 година.
9. Суштина стратегије у борби против епидемије гојазности је у томе да, с једне стране, охрабри здрав начин исхране кроз смањен унос масти и шећера и повећање конзумирања воћа и поврћа у исхрани, а да, с друге стране, утиче на повећање нивоа физичке активности. Здрава храна и пиће треба да буду јефтинији, а тиме и доступнији како у продавницама, тако и на радним местима и школским мензама. Здрава храна и пиће треба да буду најшире промовисани у друштву за разлику од нездраве хране и пића. Физичка активност у свакодневном животу требало би да буде доступна и расположива целокупном становништву кроз различите програме у школи и на радном месту. Од виталне је важности да ова акција обухвати све слојеве становништва и буде подржана од локалне заједнице до републичког нивоа и међународне заједнице. Промена људског понашања у вези са начином исхране захтева активно учешће приватног сектора, од произвођача хране до власника супермаркета, различитих владиних министарстава (пољопривреде, здравља, спорта, трговине) до локалних власти. Медији треба да имају једну од најутицајнијих улога у промовисању здравог начина живота. Охрабривање људи да једу избалансиране оброке и да се баве физичким активностима резултира бројним користима не само на плану здравља, већ и на плану економије и развоја.
10. СЗО подржава напоре земаља усмерене на проблематику гојазности. Земље чланице усвојиле су 2004. године Глобалну стратегију за исхрану, физичку активност и здравље у циљу унапређења јавног здравља кроз здраву исхрану и физичку активност. Релевантну улогу у унапређењу избора начина исхране и физичких активности треба да имају читав здравствени систем, привредна и пореска политика, анкете и системи праћења, едукација потрошача и комуникација (укључујући маркетинг и етикетирање хране), школство, транспорт и урбана политика. Европски регион у први план ставља развој и могућности дијалога између политичара, здравствених експерата, приватног сектора, невладиних и међународних организација и медија.
-
Београд, 10. јануар 2025.Развојем вештачке интелигенције до модерније државе и друштва у...
-
Београд, 10. јануар 2025.Настављен разговор са представницима репрезентативних...
-
Београд, 10. јануар 2025.Наставак укидања преосталих листи чекања у здравственим...
-
Београд, 10. јануар 2025.Добар еколошки статус воде на реци Дрини
-
Београд, 9. јануар 2025.Интензиван рад МУП-а на спречавању еколошког криминала
-
Београд, 9. јануар 2025.Даљи рад на побољшању материјално-радног статуса запослених у...
-
Београд, 8. јануар 2025.Ухапшен осумњичени за изазивање опште опасности и тешку крађу на...
-
Београд, 8. јануар 2025.Почиње са радом Јединствени информациони систем за...
-
Београд, 7. јануар 2025.Ухапшена и четврта особа у вези са убиством у Инђији
-
Београд, 7. јануар 2025.Наставак јачања Војске Србије и материјалног положаја њених...