Михајловић је, на седници Скупштине Пословног удружења „Топлане Србије“, нагласила да су инвестиције које Министарство реализује кључне за спровођење тог процеса, додавши да ће пројекти у области даљинског грејања довести до смањења емисије штетних гасова, будући да је суштина да топлане користе обновљиве изворе енергије (ОИЕ).
Предстоје нам велики изазови и потребно је да заједно радимо и да спроводимо све планове. Држава је последњих годину дана послала јасну поруку изменом законодавног оквира, а до краја ове године имаћемо и готова сва подзаконска акта, истакла је потпредседница Владе.
Такође, она је напоменула да се кренуло и у израду стратешких докумената којима ће се трасирати пут српској енергетици у наредних 20, 30 година, а то су стратегија развоја енергетике и национални интегрисани план за климу и енергетику до 2050. године.
У енергетици се ништа не може постићи преко ноћи, било да се ради о пројектима у електроенергетици, у сектору за нафту и гас или је реч о топлотној енергији, али морамо да убрзамо процесе, јер каснимо за другим државама, рекла је Михајловић.
Потпредседница Владе је истакла да је потребан заједнички, партнерски однос и да је неопходно да се Србија што пре укључи у воз енергетске транзиције.
Више од половине топлана користи гас, али је и даље велики проценат оних на угаљ и мазут, и то морамо да променимо. Очекују нас велике инвестиције у енергетици, а нарочито у овом сектору, нагласила је она.
У плану су модернизација топлана, унапређење услуга, али и знатно веће коришћење ОИЕ. У Србији се на годишњем нивоу емитује 60 милиона тона угљен-диоксида, истакла је Михајловић, оценивши да је то много и да морамо да спроведемо структурне реформе како бисмо у деценијама испред нас елиминисали емисије штетних гасова.
Према њеним речима, сектор топлотне енергије подједнако је важан у процесу енергетске транзиције и у унапређењу енергетске безбедности земље, а модернизација топлана је неопходна због повећања енергетске ефикасности и коришћења енергената који не загађују животну средину.
Она је истакла да више од половине топлана у Србији користи гас, али да је неопходно да се у наредним годинама и деценијама топлотна енергија добија из ОИЕ.
Емисија угљен-диоксида коју емитују топлане је, како је истакла, 1,2 милиона тона годишње и морамо кроз заједничке планове и пројекте да је знатно смањимо и да користимо ефикасније и здравије енергенте.
Михајловић је, у вези са најавом да ће неке топлане повећати цену топлотне енергије, напоменула да Министарство рударства и енергетике не може да утиче на цене комуналних услуга на локалном нивоу и да цене у овом сектору зависе од енергената који се користе.
Како бисмо у наредним годинама и деценијама могли да имамо одрживе цене, кључно је да топлане користе ОИЕ, јер ће прљава горива попут угља и мазута утицати на раст цена. Наш задатак јесте да унапредимо рад топлана, да постану здравије и ефикасније, а цене утврђују локалне самоуправе, изјавила је она.
Потпредседница Владе је додала да ће, ако цене мазута наставе да расту, онда уследити разговори о цени топлотне енергије са представницима локалних самоуправа и Министарством финансија.