П:
О:
Читај ми
САНУ обележила Дан Академије
Београд,
20. новембар 2006.
Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Никола Хајдин, у свечаној беседи на првој прослави Дана Академије, рекао је јуче да је САНУ део светске науке и да даје свој допринос према могућностима, имајући на уму таленат, рад и материјалне могућности.
Хајдин је подсетио на то да је САНУ установљена пре 165 година, а да је предлогом новог закона о њој за Дан Академије изабран 19. новембар, пошто је тог дана 1841. године основано Друштво српске словесности.
Говорећи о почецима деловања Академије, Хајдин је нагласио да је тежиште рада било усмерено на историју, српске старине, биографије славних људи и друго, што је и данас важан сегменат њеног рада.
Он је навео најважније личности из историје Академије од првог председника Јосифа Панчића и секретара Јована Жујовића, преко Стојана Новаковића, који је покренуо израду "Речника српског језика", до Александра Белића, који је обновио њен рад после Другог светског рата, и Павла Савића, који је први успоставио ближи однос Академије и нове власти која је била неповерљива према институцији старог режима.
Такође, Хајдин је поменуо и тешкоће кроз које је прошла САНУ у последњих 25 година - од "Меморандума", преко изолације земље због санкција, до препрека које још стоје на путу интегрисања Србије, а преко ње и САНУ, у Европску унију.
Као један од значајних помака у односу на време санкција он је навео удвостручавање научних скупова, а скоро сви су и међународног карактера, као и обнављање сарадње с другим академијама и право САНУ да конкурише равноправно с осталим земљама Европе за средства из "Програма 7".
Истовремено, Хајдин је упутио позив за сарадњу на научном плану свим институцијама у земљи које окупљају млађе научне кадрове.
Хајдин је изразио наду да ће нови чланови САНУ увећати њен радни и научни потенцијал.
Министар за науку и заштиту животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић говорио је о обезбеђивању средстава за научни рад и потреби достизања европског стандарда од један одсто бруто друштвеног националног дохотка, док смо ми стигли до 0,55 одсто, колико је планирано за 2007. годину .
Он је изразио уверење да ће Србија до 2010. године "прећи магичну црту од једног процента".
Поповић је истакао да нови закон о САНУ нема никаквих спорних тачака и да ће бити усвојен на првом заседању новог парламента.
Према његовим речима, Србија има научни потенцијал који само треба добро и рационално организовати и ту је важна улога Академије као лидера.
Скуп је поздравио и председник Скупштине Србије Предраг Марковић, а затим је Хајдин представио 13 нових дописних чланова, којима су први пут у историји те научне институције уручене повеље о избору.
Говорећи о почецима деловања Академије, Хајдин је нагласио да је тежиште рада било усмерено на историју, српске старине, биографије славних људи и друго, што је и данас важан сегменат њеног рада.
Он је навео најважније личности из историје Академије од првог председника Јосифа Панчића и секретара Јована Жујовића, преко Стојана Новаковића, који је покренуо израду "Речника српског језика", до Александра Белића, који је обновио њен рад после Другог светског рата, и Павла Савића, који је први успоставио ближи однос Академије и нове власти која је била неповерљива према институцији старог режима.
Такође, Хајдин је поменуо и тешкоће кроз које је прошла САНУ у последњих 25 година - од "Меморандума", преко изолације земље због санкција, до препрека које још стоје на путу интегрисања Србије, а преко ње и САНУ, у Европску унију.
Као један од значајних помака у односу на време санкција он је навео удвостручавање научних скупова, а скоро сви су и међународног карактера, као и обнављање сарадње с другим академијама и право САНУ да конкурише равноправно с осталим земљама Европе за средства из "Програма 7".
Истовремено, Хајдин је упутио позив за сарадњу на научном плану свим институцијама у земљи које окупљају млађе научне кадрове.
Хајдин је изразио наду да ће нови чланови САНУ увећати њен радни и научни потенцијал.
Министар за науку и заштиту животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић говорио је о обезбеђивању средстава за научни рад и потреби достизања европског стандарда од један одсто бруто друштвеног националног дохотка, док смо ми стигли до 0,55 одсто, колико је планирано за 2007. годину .
Он је изразио уверење да ће Србија до 2010. године "прећи магичну црту од једног процента".
Поповић је истакао да нови закон о САНУ нема никаквих спорних тачака и да ће бити усвојен на првом заседању новог парламента.
Према његовим речима, Србија има научни потенцијал који само треба добро и рационално организовати и ту је важна улога Академије као лидера.
Скуп је поздравио и председник Скупштине Србије Предраг Марковић, а затим је Хајдин представио 13 нових дописних чланова, којима су први пут у историји те научне институције уручене повеље о избору.
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе
-
Ваљево, 26. јул 2024.Реконструкција Опште болнице Ваљево по светским стандардима
-
Београд, 26. јул 2024.Унапређење сарадње са УК у области развоја ИКТ
-
Београд, 26. јул 2024.Декарбонизација енергетског сектора уз очување енергетске...
-
Београд, 26. јул 2024.Сарадња са УНДП на убрзаном развоју телекомуникација и јавног...
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Билатерални односи са Азербејџаном на изузетно високом нивоу
-
Београд/Требиње, 26. јул 2024.Унапређење сарадње са Требињем у више области