Извршни одбор ММФ-а је уједно указао на то да је Србија посвећена спровођењу структурних реформи потребних за подстицање раста предвођеног приватним сектором и бржој конвергенцији ка нивоима прихода ЕУ.
У извештају јe, такође, оцењено да је у току снажан опоравак економске активности, који је подржан обимном и правовременом реакцијом носилаца политике и снажним преткризним растом.
По том основу, бруто домаћи производ Србије је већ у првом тромесечју 2021. године надмашио преткризни ниво. ММФ сада пројектује још и већи раст од претходно предвиђеног раста у 2021. години и непромењен раст у 2022. години од 4,5 одсто.
ММФ је оценио да је буџет за 2022. годину добро одмерен и да предвиђа даље смањење фискалног дефицита на три одсто БДП-а, умерен раст зарада у јавном сектору и пензија и задржавање капиталних инвестиција на високом нивоу.
Министар финансија Синиша Мали рекао је да је нефинансијски споразум са ММФ-ом веома важан јер је та финансијска институција потврдила да је економска политика која се води успешна и да смо на правом путу да још брже напредујемо.
Мали је истакао да је Србија презадовољна сарадњом коју има са ММФ-ом, а која је пре свега саветодавног карактера, додајући да о томе најбоље говоре подаци, јер уколико се погледа кумулативна стопа раста БДП-а, ове и прошле године, Србија ће остварити засигурно најбољи резултат у Европи, одмах после Ирске, при чему ћемо на крају ове године имати раст од 7,3 или 7,4 одсто, а следеће од 4,5 до 5 одсто.
На време смо спровели фискалну консолидацију, захваљујући чему смо спремно дочекали највећу економску кризу икада, изазвану актуелном пандемијом. Само за помоћ привреди и грађанима прошле и ове године издвојили смо осам милијарди евра, чиме смо очували ниво привредне активности и радна места, рекао је Мали.
Он је, истакавши да је сачувана стабилност јавних финансија, навео да ће удео јавног дуга на крају године износити 58,2 одсто, што је далеко од 60 одсто БДП-а, колико прописује Мастрихт.
Министар је напоменуо да ће и у наредном периоду фокус бити на наставку спровођења структурних и институционалних реформи, које су потребне за остваривање још већег раста.
Пре свега, како је подвукао, истакао бих даљу модернизацију Пореске управе, као и реформу јавних предузећа. Када је у питању њихово реструктуирање, циљ је унапређење ефикасности и ограничавање фискалних трошкова и ризика.
У току је транзициони период за прелазак на нови модел еФискализације, који ће трајати до 30. априла 2022. године. То је од непроцењивог значаја за борбу против сиве економије, јер Пореска управа сада у реалном времену може да прати издавање фискалних рачуна, навео је Мали.
Министар је подсетио на то да се од 1. маја следеће године уводи и нови систем еФактура, који се пре свега односи на убрзавање поврата ПДВ-а.
Идемо у корак са временом и покушавамо да створимо ефикасније и конкурентније привредно окружење. То значи да уколико се улазна и излазна фактура упаре, поврат ПДВ-а може бити реализован у једном дану. Тиме ћемо додатно ојачати пословни амбијент и допринети борби против сиве економије, рекао је Мали.
Он је, поред спровођења мера за сузбијање сиве економије, као један од приоритета навео и остваривање свеобухватног плана за зелени раст, који додатно подржава економски опоравак и обезбеђује одрживији развој.
Мали је истакао да се буџетом за следећу годину наставља улагање државе у повећање потрошње, као и у капиталне пројекте.
Повећањем плата и пензија осигуравамо потрошњу, а само за капиталне инвестиције планирали смо 486 милијарди динара, што значи да настављамо градњу ауто-путева, болница, школа, фабрика за пречишћавање воде, водоводне и канализационе мреже.
Све то ће додатно погурати раст нашег БДП-а, односно учинити нашу земљу још атрактивнијом за пословање, поручио је Мали, закључивши да Србија чини све како би што брже напредовала и својим грађанима постала лепше место за живот.