Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић поручила је данас да ће Предлог закона о културном наслеђу обезбедити несметано функционисање заштите културног наслеђа.
П:
О:
Читај ми
Нова законска регулатива у области заштите културног наслеђа
Београд,
21. децембар 2021.
Гојковић је у Скупштини Србије објаснила да је циљ овог закона успостављање правно уређеног и организованог система заштите и очувања културног наслеђа, и то кроз откривање, прикупљање, истраживање, документовање, проучавање, вредновање, заштиту, очување, представљање, интерпретацију, коришћење и управљање културним наслеђем.
Она је подсетила на то да је тренутно на снази Закон о културним добрима, који је усвојен 1994. године, и додала да се предлогом закона, о којем се данас први пут расправља, дефинише културно наслеђе, чиме се врши усклађивање са Уставом Србије.
Њиме је, како је објаснила, утврђено да је свако дужан да чува природне реткости и научно, културно и историјско наслеђе као добра од општег интереса, у складу са законом, као и да је посебна одговорност за очување наслеђа на Републици Србији, аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Такође, оно обухвата нематеријално културно наслеђе и материјална културна добра која се налазе на територији Србије, укључујући Аутономну Покрајину Косово и Метохију.
Гојковић је нагласила да је Косово и Метохија простор од посебног значаја за културно наслеђе, јер има изузетно духовно богатство, што је и наглашено у овом предлогу закона.
Непроцењива историјска, уметничка и архитектонска вредност и велика концентрација верског културног наслеђа Српске православне цркве на Косову и Метохији чине ову територију јединственом и за нашу и за светску културну баштину, подвукла је она.
Потпредседница Владе је додала да је битна новина и то да се културно наслеђе, без обзира на врсту или на то да ли је утврђено за културно добро, уколико је изложено ризику уништења, нестајања, озбиљном нарушавању интегритета или оштећења, утврђује као културно наслеђе у опасности.
Она је напоменула да је допринос новог закона унапређењу система заштите наслеђа и то што је предвиђено да културно наслеђе уписано на Унескове листе светског наслеђа ужива посебан приступ, заштиту, старање и бригу, што важи и за културно наслеђе које се налази на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија.
Према њеним речима, ово законско решење предвиђа и доношење Програма заштите и очувања културног наслеђа у Србији, који за период од пет година доноси Влада на предлог министра надлежног за културу.
У светлу појединих немилих догађаја који су се повремено дешавали у ранијем периоду, а тичу се разних крађа и нестанка културних добара из установа културе, од велике важности је успостављање евиденције отуђених и несталих предмета и елемената покретног културног наслеђа и материјалних добара који могу представљати културно наслеђе, нагласила је Гојковић.
Она је навела да ће за вођење евиденције бити задужено Министарство културе и информисања.
Потпредседница Владе је додала да је законским предлогом утврђено да Министарство културе и информисања образује два тела, и то Национални комитет за материјално културно наслеђе и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе.
Гојковић је оценила да ће закон пружити допринос приступању Србије Европској унији, као и да ће се његовим доношењем заокружити законска регулатива у области заштите културног наслеђа.
Потпредседница Владе је, образлажући Предлог закона о измени и допуни Закона о електронским медијима, истакла да су измене и допуне овог акта усмерене на даље побољшање квалитета изборног процеса.
Она је навела да су у међустраначком дијалогу кофасилитатори из Европског парламента идентификовали конкретне мере које би помогле унапређењу политичких услова за наредне изборе.
Једна од мера се односила на измену Закона о електронским медијима, односно да се пропише обавеза која се односи на објављивање тарифа за политичко оглашавање пре почетка изборне кампање, напоменула је Гојковић.
Споразумом о унапређењу услова за одржавање избора од 29. октобра, који је закључен између политичких странака учесница међустраначког дијалога, предвиђена је обавеза објављивања ценовника политичког оглашавања, као и захтев да критеријуми по којима се одређује цена политичког рекламирања морају важити за све кандидате на изборима и све подносиоце проглашених изборних листа, односно предлагаче проглашених кандидата, подсетила је она.
Такође, како је додала, истим споразумом предвиђена су посебна ограничења за јавне функционере у изборној кампањи и предложено је да се изменама закона предвиди да десет дана пре дана одређеног за гласање медији не могу извештавати о званичним јавним скуповима ако на тим скуповима учествују јавни функционери који су кандидати за председника Републике, народне посланике, посланике у скупштини аутономне покрајине и одборнике у скупштини јединице локалне самоуправе.
Према њеним речима, Влада Србије је прихватила предложене мере, полазећи, пре свега, од улоге коју електронски медији имају у систему јавног информисања, а нарочито њихове улоге у изборној кампањи.
Гојковић је навела да је извршено и терминолошко усаглашавање, тако што је синтагма„предизборна кампања”, замењена синтагмом „изборна кампања”, чиме је ова одредба Закона о електронским медијима терминолошки усаглашена са одредбама Закона о оглашавању, Закона о финансирању политичких активности и Закона о избору народних посланика.
Она је, образлажући Предлог закона о измени и допунама Закона о јавним медијским сервисима, истакла да је промена извршена у члану закона којим је прописан јавни интерес који се остварује радом јавних медијских сервиса.
Према њеним речима, предложеним предлогом предвиђено је да се „Радио-телевизија Војводине” до 31. децембра 2022. године делимично финансира из буџета Републике Србије за обављање основне делатности, која је у функцији остваривања јавног интереса.
У ту сврху, у буџету Србије за 2022. годину опредељено је 900 милиона динара, због тога што садашња висина таксе од 299 динара није довољна да „Радио-телевизија Војводине” у континуитету и несметано обавља своју делатност, објаснила је Гојковић.
Аутор:
Танјуг
-
Београд/ Лианјунганг, 9. септембар 2024.Србија активно ради на унапређењу међународне сарадње у области...
-
Београд/Лианјунганг, 9. септембар 2024.Заједнички рад Србије и Турске на сузбијању безбедносних претњи
-
Београд/Москва, 9. септембар 2024.Захвалност Русији на доследном поштовању суверенитета Србије
-
Београд, 8. септембар 2024.Вулин на састанку високих представника за безбедност БРИКС плус...
-
Београд/Пекинг, 8. септембар 2024.Даље јачање политичких и пријатељских односа Србије и НР Кине
-
Београд/Лианјунганг, 8. септембар 2024.Продубљивање сарадње МУП-а Србије и Интерпола на стратешком и...
-
Београд/Пекинг, 8. септембар 2024.Кина један од најважнијих спољнополитичких партнера Србије
-
Београд, 7. септембар 2024.Дачић у званичној посети Народној Републици Кини
-
Београд, 6. септембар 2024.Безбедност деце и ученика у школама приоритет МУП-а
-
Београд, 5. септембар 2024.Србија предала Досије за признање специјализоване изложбе ЕКСПО...