Мали је, обраћајући се народним посланицима, истакао да је реч о потпуно новом системском закону који треба да поспеши стварање транспарентног, ефикасног и сигурног тржишта капитала, што ће допринети даљем привлачењу инвеститора, атрактивности домаћег тржишта, већој правној сигурности и стабилности финансијског тржишта.
Треба да имамо чврсто тржиште капитала са јаким институцијама које гарантују сигурност улагања, а са друге стране да привреда има на располагању још већи број инструмената којима може да финансира свој раст и да на тржишту капитала дође до новца за куповину опреме и отварање нових постројења, објаснио је он.
Према његовим речима, предлогом закона је прописано додатно јачање институција које регулишу тржиште капитала, а усклађује се и са европским стандардима.
Предложени закон подразумева јачање институција, пре свега Комисије за хартије од вредности и Централног регистра ХОВ, навео је он и додао да се његовим усвајањем стварају предуслови да се повежемо са Јуроклиром (Euroclear), који је најважнији систем на основу којег се тргује и купују хартије од вредности када је у питању држава.
Овај закон је важан за развој наше економије у целини. Прошле године смо усвојили Закон о дигиталној имовини, који регулише ту област и на тај начин омогућавамо нашој привреди да на више начина обезбеди новац који јој је потребан за развој, предочио је министар.
Он је нагласио да је закон усклађен са стандардима MiFid II, ЕУ нормативима, што траже и инвеститори како би у већем броју дошли у нашу земљу и инвестирали у ХОВ, али и директно у привреду, уз напомену да је ово и реформски циљ који је договорен са ММФ-ом.
Мали је представио и измене Закона о електронском фактурисању, а најважнија измена се односи на прописивање новог рока за прелазак на нови систем е-фактура.
Изменама је, како је прецизирао, предложено да се привреди и јавном сектору, због потребе прилагођавања на нови систем електронских фактура, да прелазни рок до краја априла 2022. године да се корисници прилагоде да издају и примају електронске фактуре.
Оно што овај закон дефинише јесте обавеза јавног субјекта да прими и чува е-фактуру и да издаје електронску фактуру другом субјекту јавног сектора. Тај рок се са 1. јануара помера на 1. мај 2022. године. Сви остали рокови остају како су дефинисани у претходном закону, потврдио је министар.
Он је указао на то да је за Србију изузетно важан и процес е-фискализације, оценивши да се успостављањем овог система стварају услови за то да се повраћај ПДВ-а врши у истом дану ако се поклопе улазна и излазна фактура, а то додатно доприноси њиховој ликвидности.
Када је реч о е-фискализацији, министар је рекао да је до сада приближно 50.000 привредних субјеката примило субвенције из буџета Србије за субвенционисање фискалних уређаја, за шта је из буџета потрошено 1,5 милијарди динара. Такође, у овом тренутку постоји више од 50 сертификованих уређаја на тржишту, који су на располагању привреди.
Мали је, говорећи о Предлогу закона о измени и допуни Закона о утврђивању друге гарантне шеме као мере додатне подршке привреди услед продуженог негативног утицаја пандемије COVID-19, навео да се овим изменама омогућава да предузећа из области саобраћаја, угоститељства и туризма наставе да узимају кредите од банака под повољним условима и уз гаранцију државе.
Према његовим речима, изменама је омогућено да фирме које долазе из делатности као што су путнички транспорт, угоститељство, хотелијерство, туристичке агенције, буду изузете из ограничења у укупном износу кредита за које би гарантовала Република, под условом да су претходно, превремено и у целости, измирили обавезе по кредитима одобреним у складу са првом гарантном шемом.
Велика вест за њих је могућност да уколико су већ вратили новац који су узели да имају право да под истим условима узму новац поново, нагласио је он и предочио да су управо гарантне шеме помогле предузећима да током пандемије одрже ликвидност и запосленост.
Гаратним шемама смо обезбедили ликвидност за предузећа и као резултат тога имате мали пад привредне активности прошле године, а и ове године имаћемо рекордан раст од преко 7,4–7,5 одсто, најавио је министар.
У ове две године, Србија ће имати најбољи економски учинак у Европи. То је резултат грађана Србије, али и делимично ових гаратних шема које смо успоставили. У првој смо одобрили преко 2,4 милијарди евра, 37.994 кредита са гаранцијом Републике Србије. То је оно што је спасило привреду, онемогућило затварање погона и сачувало радна места, указао је Мали.
Он је представио и Предлог закона о изменама и допуни Закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектулане својине, чији је предлагач Министарство привреде.
Њиме се предлаже преношење надлежности за утврђивање постојања повреде права интелектуалне својине, а нарочито права на рачунарске програме (софтвер) и базе података, као споредне активности Пореске управе, са Пореске управе Министарства финансија на Министарство трговине, туризма и телекомунукација, односно на тржишну инспекцију.
На скупштинској седници се разматра и Предлог закона о потврђивању оквирног споразума о зајму између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије за пројектни зајам – Универзитетска инфраструктура.
Мали је објаснио да ће новац бити искоришћен за изградњу нових зграда и реконструкцију постојећих објеката на седам факултета, што је укупно 90.600 квадрата.
Реч је о Факултету музичке уметности – изградња и опремање новог објекта за музичку академију и уметнички плес (балет), Факултету примењених уметности – изградња и опремање нових објеката, Факултету ликовних уметности – реконструкција и опремање пет постојећих објеката и изградња два нова објекта, Кампусу техничких факултета – проширење Електротехничког факултета, изградња заједничких објеката кампуса, санација постојећих зграда и опреме, Факултету за географију и безбедност – изградња и опремање нове зграде, Биолошком факултету – изградња и опремање нове зграде, прецизирао је он.
Према његовим речима, ово је за државу веома важан закон јер је један од наших приоритета да јачамо инфраструктуру у образовању.
Корист од ових пројеката имаће 13.000 студената, којима желимо да обезбедимо много боље услове за учење, напредак, обуку и школовање, истакао је он и додао да се вредност пројекта процењује на 155,2 милиона евра.
Пред посланицима ће се, како је рекао, наћи и Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму за пројекат изградње пута Лозница–Ваљево–Лазаревац, деоница пута Иверак–Лајковац.
Министар је подсетио на то да су улагања у капиталне инвестиције један од стубова нашег раста, те је изградња ове деонице део те агенде.
Градимо укупно десет ауто-путева и брзих саобраћајница. Никад се више није улагало у путну и железничку инфраструктуру, а кренули смо и са изградњом канализационих мрежа и фабрика за пречишћавање отпадних вода по локалним самоуправама. Овим пројектом је обезбеђен новац да се ова деоница заврши, саопштио је Мали.
Посланици ће се изјашњавати и о Предлогу закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Краљевине Камбоџе о укидању виза за носиоце дипломских и службених пасоша.
Овим споразумом ће бити омогућено наведеним лицима да улазе, прелазе преко територије обе државе и напусте је без визе у трајању до 30 дана.