Уговор су у Старом двору потписали градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Европске банке за обнову и развој за регион Западног Балкана Матео Коланђели.
Реч је Хитној помоћи, Градској библиотеци, Студентској поликлиници и Стационару, који ће бити реконструисани и термално рехабилитовани, што значи да ће, када радови буду завршени, те зграде бити енергетски ефикасне и трошиће мање енергије.
Овај пројекат вредан је 16 милиона евра, од чега је 11 милиона евра обезбеђено из бесповратних средстава Европске уније, а преостала средства су зајам који Град Београд узима од Европске банке за обнову и развој.
Јоксимовић је том приликом истакла да је овај пројекат инициран пре четири године, када је програмиран ИПА-у за 2018. годину, када енергетска ефикасност још није била у тој мери релевантна у програмирањима која смо тада радили.
Показало се да смо у синергији са ЕУ још тада препознали шта ће бити главна тема у наредним деценијама, предочила је она и додала да се то, између осталог, потврдило и отварањем Кластера 4, у којем је један од важних сегмената управо енергетика и енергетска ефикасност.
Министарка је напоменула да Србија, као земља која је у приступном процесу ЕУ, има право на одређена средства из Уније.
До сада смо пројекте на врло одговоран начин спроводили и сигурна сам да ћемо то и у будућности радити. Како будемо напредовали у процесу евроинтегарција, све више и више ће се могућности отварати, посебно за Зелену агенду, објаснила је Јоксимовић.
Она је указала на то да ИПА 3 перспектива за период од 2021. до 2027. године носи значајна средства за Западни Балкан, а самим тим и за Србију.
У складу са тим, министарка је прецизирала да ће више од 42 одсто од укупних средстава намењених за кандидате и земље у приступном процесу бити намењено управо за Зелену агенду и пројекте у вези са животном средином, одрживи развој, енергетску ефикасност, пречишћавање отпадних вода, сепарацију отпада.
Према њеним речима, то су пројекти које смо ми већ увелико препознали и радимо широм Србије, али ће за Београд то бити велика шанса како бисмо учинили град чистијим и бољим местом за живот и унапредили квалитет живот наших грађана.
Коланђели је рекао да је уговор који је данас потписан изузетно значајан за Београд из три аспекта који се увек узимају у обзир када Европска банка за обнову и развој одобрава зајмове.
Ако одговарамо на питање „шта“, радимо на енергетској ефикасности која на систематски начин доприноси добробити свих, у овом случају Београду и зато је било изузетно значајно које зграде ће бити одабране. Други аспект је „начин“, одабран је нови модел одобравања дугорочног финансирања кроз две трећине гранта које је дала ЕУ и једну трећину која се даје уз дугорочни зајам, прецизирао је он.
Коланђели је рекао да је трећи аспект, односно „контекст“, изузетно важан јер је Београд један од зелених градова.
Шеф Делегације ЕУ Емануел Жиофре подсетио је на значај енергетске ефикасности, нарочито у контексту климатских промена.
Према његовим речима, када подигнемо енергетску ефикасност јавних зграда, то истовремено значи и бољу животну средину, мању потрошњу енергије, смањење трошкова.
Он је указао на то да је ЕУ од 2000. године издвојила 830 милиона евра грантова и помоћи за активности у борби против климатских промена и, између осталог, јачања енергетске ефикасности.
Имамо план који подразумева и наредна давања за земље Западног Балкана у износу од девет милиона евра. Све ово треба посматрати у контексту отварања Кластера 4 у оквиру преговора са ЕУ о приступању Србије, где се јасно види да су активности Србије интензивиране на овом плану, поручио је Жиофре.