Мали је, гостујући на Телевизији „Пинк“, рекао да ћемо према проценама Светске банке, уколико све ове мере имплементирамо на прави начин, имати и до седам одсто раста БДП у целом региону.
Према његовим речима, за грађане Србије то много значи, јер смо ми доминантна економија у региону, тако да ће највећу корист од тог отвореног тржишта управо имати наша земља, како по питању извоза, тако и отварања фабрика.
Он је напоменуо да је један од споразума који је потписан на скупу у Тирани и споразум о препознавању фитосанитарних и ветеринарских сертификата, што је до сада била можда и највећа препрека за брзи проток робе кроз границе.
Наиме, како је објаснио, оно што се признаје у Северној Македонији, признаје се и у Албанији и Србији, што значи да се размишља о бољој будућности, а не о прошлости.
Министар је напоменуо и да ће грађани три земље у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“ моћи да раде у било којој од ове три земље, уз оцену да је један од највећих предности „Отвореног Балкана“ и то што царина, фитосанитарна и ветеринарска инспекција раде 24 сата, седам дана у недељи, чиме се обезбеђује несметани проток робе и људи.
Он је подвукао да је Европска комисија подржала иницијативу „Отворени Балкан“, јер је и Европској унији у интересу да наш регион економски напредује, а свима нам је циљ улазак у ЕУ.
Земље се због пандемије поново полако затварају, али свако се бори за себе. Србија је прошле године избегла лош сценарио јер смо правовремено реаговали и обезбедили три пакета помоћи како бисмо помогли привреду и грађане.
Мали је најавио да у фебруару стиже нови пакет помоћи, с обзиром на то да ће на рачуне свих пензионера бити уплаћено по 20.000 динара, а очекује нас и повећање плата у јавном сектору између седам и осам одсто од 1. јануара, као и повећање минималне зараде за 9,4 одсто.
Уз повећање зарада у јавном сектору, које гура и раст просечних плата, ми ћемо већ у децембру имати просечну плату око 610 евра. Ми смо програмом „Србија 2025“ предвидели да просечна плата у децембру 2025. године буде 900 евра, подсетио је он.
Министар је констатовао да треба да будемо задовољни резултатима које смо постигли, с обзиром на то да ћемо ове године имати стопу раста БДП-а између 7,3 и 7,4 одсто, а уз минус 0,9 прошле године, Србија ће кумулативно бити број један или број два у Европи.
Према његовим речима, удео јавног дуга у БДП-у 2022. године неће бити већи од 58 одсто, што је далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто БДП-а.
Уколико погледате стране директне инвестиције, имали смо 3,1 милијарду евра закључно са октобром, а стопа незапослености је 10,5 одсто, односно на нивоу из 2019. године, указао је Мали и оценио да, ако посматрамо сваки појединачан параметар, наша економска ситуација је изузетно добра.
Он је подсетио на то да смо пре две недеље од агенције „Standard and Poors’s” добили подизање кредитног рејтинга. Они су подигли наше изгледе и ми смо сада само корак од инвестиционог рејтинга.
Мали је пренео да је Министарство финансија ове године предложило чак 64 закона, који су усвојени у парламенту, а прошле године је усвојено 50.
Скупштина је расправљала о новом закону о тржишту капитала, који је у потпуности усклађен са MiFid II, ЕУ нормативима, што нам омогућава већи број инструмената на финансијском тржишту, објаснио је он и додао да ово законско решење треба да допринесе још бржем расту наше економије.
Такође, од 1. маја наредне године имаћемо нов систем е-фискализације, подсетио је он и прецизирао да је до јуче приближно 70.000 привредних субјеката пријавило локације.
Министар је позвао све предузетнике, обвезнике фискализације да се пријаве до 31. јануара, до када је рок за пријављивање за субвенције, наводећи да се приближно 50.000 привредних субјеката већ пријавило, при чему држава исплаћује сваке недеље 100 евра по продајном месту и 100 евра по фискалном уређају.
Он је указао и на важност увођења система е-фактура, уз напомену да је померен рок за обавезну примену у јавном сектору на 1. мај 2022. године.