Момировић је на представљању пројекта „Чиста Србија“ у Привредној комори Србије рекао да је циљ да се у наредних пет година изгради таква канализациона инфраструктура да 80 одсто становништва има колекторску и канализациону мрежу и да 80 одсто те мреже буде обухваћено постројењима за пречишћавање отпадних вода.
Ситуација је сада лоша јер више од 90 одсто отпадних вода избацујемо у реке и ако тако наставимо уништићемо природу. Зато морамо да ситуацију мењамо из корена, нагласио је он.
Министар је оценио да су нам неопходни ауто-путеви, али, како је рекао, нове саобраћајнице не вреде ако не изградимо квалитетну еколошку и комуналну инфраструктуру, а пре свега канализациону мрежу и постројења за прераду отпадних вода.
Момировић је навео да је до сада у овим областима урађено мало и да, између осталих, ни Београд нема постројење за пречишћавање отпадних вода и он је највећи град на Дунаву без таквог пречистача.
То није само проблем Србије, него и Европе, због чега нам европски партнери замерају. Такво постројење није лако урадити, нити је то јефтин посао, ни за мању средину, а не за Београд са више од милион и по становника, навео је он.
Државна секретарка у Министарству заштите животне средине Јелена Танасковић оценила је да је екологија приоритет актуелне владе, што потврђују и улагања у ову област.
Прошле године је за екологију у буџету државе било издвојено осам милијарди динара, ребалансом су додате још четири милијарде, док је за следећу годину, што из буџета, што из других извора, планирано 36 милијарди динара, рекла је она.
Државна секретарка је истакла да је то министарство ове године реализовало више пројеката из екологије и да ће се они наставити и следеће, и у том смислу навела финансирање замене индивидуалних ложишта, котларница у јавним институцијама.
Када је реч о пречистачима и канализационој мрежи, потписали смо уговор са Развојном банком Савета Европе од 200 милиона евра, чиме ћемо финансирати изградњу недостајуће канализационе мреже и пречистача у 26 јединица локалне самоуправе, рекла је она.
Танасковић је додала да је покренута и изградња регионалних центара за управљање чврстим отпадом и то у осам региона, и подсетила на то да је недавно потписан уговор са Европском банком за обнову и развој и Француском развојном агенцијом, вредан 150 милиона евра, управо за ову намену.
Она је навела да се први тендери за изградњу ових центара могу очекивати у првом кварталу следеће године.
Руководилац Центра за циркуларну економију у Привредној комори Србије Синиша Митровић навео је да смо ове године имали два важна догађаја из области екологије, а то су Глазгов 26, односно пројекат декарбонизације, где смо потпуно имплементирани, као и отварање Кластера 4, посвећеног енергетици и заштити животне средине.
Митровић је изнео податак да су наше директне штете од климатских промена веће од 360 милиона евра годишње.
Ми немамо инфраструктуру за управљање отпадом у Србији, а посебно индустријским и опасним отпадом, истакао је Митровић и додао да нема привредног раста ни директних страних ни домаћих инвестиција без инфраструктуре за отпад и отпадне воде.
Према његовим речима, то је важно за локалну економију, затим за смањење миграција, као и за здравље и безбедност становништва.
Он је указао на то да се без ове инфраструктуре не може ни до нових инвестиција и развоја програма циркуларне економије.