Министарка Гордана Чомић je указала на то да ће, ако одлука грађана буде да се прихвате допуне Устава, бити много нових закона око којих ће бити потребно много добрих и детаљних диалога, и то не због представника правосуђа, већ највише због грађана који треба да осете више правде, правичности, једнакости, мање корупције, више осећања заштићености људских права.
Она је додала да је то разлог зашто је министарство на чијем је челу уложоло напоре заједно са Министарством за европске интеграције, да се о овој теми разговара.
Јер ако ишта има европски дух у нашем друштву, како је истакла, то је онда начин на који су донете допуне Устава, смисао доношења уставних допуна и разлози због којих сматрамо да је то један од најевропскијих потеза које смо учинили на путу евроинтеграција и један од најснажнијих доказа да је то добро за Србију.
Чомић је рекла да Србија, нажалост, нема неку детаљну историју дијалога о уставним променама укључујући и оне везане за уставе из 1996, па и 1992. године као и онај из 1990.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић нагласила је том приликом да ће 16. јануара, на референдуму за уставне промене, заокружити "да" јер је то шанса коју не би требало пропустити.
То је важно због европских интеграција, али је пресудан део тај што грађани уназад најмање деценију и више очекују независније правосуђе, ефикаснију борбу против корупције, а наша је обавеза да одговоримо на та очекивања и захтеве грађана.
То је изузетно важна ствар за грађане и питање о којем се не одлучује на примеру личних преференци – не ради се о грбу, изгледу заставе или химни, навела је министарка и оценила да су уставне промене и референдум на којем ће се грађани о томе изјашњавати суштински корак напред.
Јоксимовић је указала на важност потребе да се објасни на који начин уставне промене могу да допринесу унапређењу људских права и приступу правди, правичности и једнаком поступању, што је за грађане најважније.
Према њеним речима, сва релевантна истраживања у последњих 10 година у контексту ЕУ указала су на то да су грађани, поред личног и економског стандарда, као једно од доминантнијих очекивања навели владавину права и реформу правосуђа, која треба да помогне и ефикаснију борбу против корупције и приступ правди и правичности за све.
Реформе правосуђа су, како је предочила, важне не само у контексту испуњавања захтева ЕУ.
Не постоји наметнуто решење, већ добра европска правна пракса на основу које је Венецијанска комисија, као стално експертско тело, дала позитивну оцену да су предлози уставних промена у складу са највишим европским правним праксама и стандардима, објаснила је Јоксимовић.
Она је подсетила на значај институционалног уређења јер оно мења ствари, смањује коруптивни начин понашања, уређује и другачије процедуре.
Не можете да знате да ли је један судија или тужилац етички идеалан и да ли је посвећен послу, али систем и процедуре терају свакога од нас да се понаша како налаже најбоља пракса која има за циљ да унапреди људска права сваког грађанина, подвукла је министарка и навела да су институције те које дају оквир и омогућавају бољи приступ правди и правичности.
Тематски друштвени дијалог "Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исход референдума" одржан је данас у Београду, као први од три која ће бити организована до 16. јануара, како би се грађанима помогло да слободно одлучују да ли ће или неће изаћи на референдум и прихватити предложене уставне промене.
Наредни дијалог биће 5. јануара у Новом Саду, а трећи 12. јануара у Крагујевцу.