Михајловић је, гостујући на Телевизији Инсајдер, рекла да је Министарство учинило све што је у његовој надлежности да осигура енергетску безбедност и стабилност, додавши да се решавају проблеми који су настали 11. и 12. децембра, и то пре свега са снабдевањем домаћинстава.
Али, то што се догодило последица је свега што се дешавало претходних година. Снег јесте изазвао проблеме, али пре свега у дустрибутивном делу. То што су блокови испали са мреже резултат је нечињења у „Електропривреди Србије“, нагласила је она.
Практично смо дан и ноћ заједно са свим чиниоцима у енергетском сектору како бисмо решили проблем, поновила је потпредседница Владе, додавши да су од формирања Радне групе за праћење сигурности снабдевања енергијом и енергентима у априлу из ЕПС-а стизале писане и усмене гаранције да је све спремно и да угља има и више него што је довољно.
ЕПС је обмануо грађане, а не само ресорно министарство и председника Републике. То је одговорност људи који нису урадили свој посао, а није посао Министарства да копа угаљ, већ да осигура енергетску безбедност. Веровали смо јер је функционисање ЕПС-а питање енергетске и националне безбедности и требало би да људи који управљају њиме износе тачне податке, истакла је она.
Михајловић је, одговарајући на питање о отварању Поља Е, рекла да је Министарство протеклих месеци указивало на недостатке у пројектно-техничкој документацији, додавши да је ЕПС већ дуже време обављао радове на Пољу Е без дозволе и пре него што је она постала министарка рударства и енергетике.
Ми смо од почетка тражили да се заврши пројектно-техничка документација. Технолошка дисциплина је услов јер постоје закони и правила која треба да се поштују. Све је завршено и званично је ЕПС добио одобрење, рекла је она.
Михајловић је, говорећи о финансијској штети која је изазвана непланираним увозом струје, рекла да ће се тачни подаци објавити када се све заврши, али да се штета мери у стотинама милиона евра, и поновила да у наредном периоду треба да се разговара о свим изворима енергије, па и о модуларним нуклеарним електранама.
Не треба да бежимо ни од једног извора. Треба нам више ХЕ и у наредним деценијама морамо да смањујемо производњу енергије из ТЕ и свакако да ћемо разговарати о свим изворима енергије, указала је потпредседница Владе и истакла да не постоји никакав уговор државе са „Рио Тинтом“ и да су сви подаци о раду Министарства јавно доступни.
Нема никаквог права за експлоатацију литијума, како то можемо да чујемо. Све је јавно, нема никаквих уговора. Не могу да ставим на сто нешто што не постоји. Оно што постоји јесте елаборат о резервама литијума, јер је битно да знамо са колико литијума располажемо, будући да је то критична минерална сировина у свету, објаснила је она.
Постоји Меморандум о разумевању из 2017. године који нема обавезујући карактер. Никакав уговор између Владе Србије и „Рио Тинта“ не постоји, поновила је потпредседница Владе, и напоменула да je све што је та компанија до сада уложила њихов пословни ризик.
Од када сам на челу Министарства рударства и енергетике, све време говорим да ова земља неће донети ниједну одлуку док не буду готове процене о утицају на животну средину. Сачекала бих студије, па да онда разговарамо, али треба сви да знају да нећемо урадити ништа што је против закона, државе и народа. Сви закони су у складу са ЕУ, као и сви стандарди заштите животне средине, поручила је она.
Михајловић је нагласила и да је држава донела све потребне законе и подзаконска акта у борби против насиља над женама и за унапређење родне равноправности, али да је то друштвени проблем за који треба сви да пронађемо решење.
Без обзира на ситуације које могу да се десе, да неко у полицији није реаговао адекватно и на време, то није став полиције, то није став институција које имају све инструменте. Постоје правилници, социјалне службе су такође обучене. Постоји нормативни оквир и од када имамо законе о насиљу у породици, имамо и стотине жена које су пријавиле насиље, изјавила је Михајловић.
Потпредседница Владе је рекла да држава има све инструменте, али да је потребно да у решавање овог проблема буду укључени и цивилни сектор, медији и сви грађани.
Имамо све потребне законе, подзаконска акта и стратегије, постоји политичка воља да се боримо против родно заснованог насиља, али је потребно и да сви заједно радимо више на томе, поручила је она.