Аутор:
Фонет
Мишчевић је на конференцији, на којој су представљени инструменти претприступне помоћи ЕУ, указала на то да споразум о визним олакшицама мора да усвоји Савет министара Уније, као и да треба да добије одобрење Европског парламента, уз добру политичку подршку коју у овом тренутку Србија има у том парламенту.
Она је додала да не очекује дуге преговоре јер се знају почетне позиције и Србије и Европске комисије.
Такође, Мишчевић је најавила да ће преговарачки тим Србије сутра у Бриселу покушати да издејствује проширење визних олакшица ЕУ за новинаре, невладин сектор, породице легално запослених радника на територији Уније, спортске и културне раднике и људе којима је неопходно лечење у земљама чланицама ЕУ.
Према њеним речима, засада је извесно да ће визне олакшице, после ступања на снагу споразума о визним олакшицама, добити студенти, експерти, државни службеници и пословни свет, то јест они који су регистровани у Привредној комори Србије.
Преговарачки тим Србије, који предводи министар унутрашњих послова у Влади Србије Драган Јочић, представиће током разговора у Бриселу елементе платформе, коју је Влада усвојила на седници одржаној 23. новембра, док ће Европска комисија 4. децембра представити своју платформу за преговоре о јединственом споразуму о реадмисији са ЕУ, навела је Мишчевић.
Преговори о визним олакшицама морају се одвијати паралелно са преговорима о реадмисији јер је споразум о реадмисији услов за добијање визних олакшица, објаснила је Мишчевић и подсетила на то да Србија има искуства у закључивању овог споразума јер је пре неколико месеци такав документ закључила са Француском.
Према њеним речима, споразум о реадмисији не представља само обезбеђење средстава за укључивање људи који би били враћени на нашу територију већ може представљати и безбедносни проблем на који ће делегација Србије указати Европској комисији током преговора.
Споразумом неће бити дефинисан број азиланата и илегалних емиграната које ће Србија морати да прими натраг, истакла је Мишчевић и прецизирала да ће током преговора бити дефинисано само ко су грађани Србије који у земљама чланицама бораве без докумената и ко су они који су у те државе дошли преко територије наше земље.
Истовремено, она је указала на то да на овој првој техничкој рунди преговора следи размена мишљења и гледишта о овим питањима како би прави преговори могли да буду вођени на наредној рунди, која ће бити одржана за месец, до месец и по дана.
Мишчевић је такође навела да би Србија, као кандидат за придруживање Европској унији, у периоду од 2007. до 2009. године могла да рачуна на приближно 600 милиона евра претприступних средстава.
Она је објаснила да ће у периоду док је Србија потенцијални кандидат за улазак у Унију средства из ИПА програма за финансијску подршку земљама у процесу уласка у чланство ЕУ моћи да се користе за изградњу институција, цивилног сектора и грађанског друштва.
Према њеним речима, средства конкретно могу да се употребе за изградњу добро опремљене и оспособљене комисије за заштиту конкуренције, ветеринарских лабораторија или за компјутерско повезивања дипломатских и конзуларних представништава Србије у иностранству.
Европска унија одлучила је да рационализује и хармонизује претприступну помоћ заједнице која је упућена потенцијалним члановима ЕУ, при чему ће процес трошења новца контролисати заједно са владом одређене земље и локалном самоуправом, указала је Мишчевић.
Истовремено, она је напоменула да програм ИПА није нови и посебан фонд ЕУ, већ инструмент претприступне помоћи који спаја компоненте постојећих фондова, али са поједностављеним процедурама за конкурисање и коришћење средстава.
Шеф Сектора за европске интеграције и економска питања Делегације Европске комисије Есмералда Хернандес-Арагонес прецизирала је да је за програме помоћи земљама потенцијалним кандидатима и кандидатима за улазак у ЕУ планирано укупно 10,2 милијарде евра.
Она је оценила да ће програм ИПА за Србију представљати корак даље на путу европских интеграција.