П:
О:
Читај ми
Примена споразума о визним олакшицама половином 2007. године
Београд,
30. новембар 2006.
Директор Канцеларије за придруживање Европској унији Владе Републике Србије Тања Мишчевић оценила је данас да би споразум о визним олакшицама са ЕУ могао бити парафиран до почетка пролећа, док би његова примена могла почети у другој половини 2007. године.
Аутор:
Фонет
Мишчевић је на конференцији, на којој су представљени инструменти претприступне помоћи ЕУ, указала на то да споразум о визним олакшицама мора да усвоји Савет министара Уније, као и да треба да добије одобрење Европског парламента, уз добру политичку подршку коју у овом тренутку Србија има у том парламенту.
Она је додала да не очекује дуге преговоре јер се знају почетне позиције и Србије и Европске комисије.
Такође, Мишчевић је најавила да ће преговарачки тим Србије сутра у Бриселу покушати да издејствује проширење визних олакшица ЕУ за новинаре, невладин сектор, породице легално запослених радника на територији Уније, спортске и културне раднике и људе којима је неопходно лечење у земљама чланицама ЕУ.
Према њеним речима, засада је извесно да ће визне олакшице, после ступања на снагу споразума о визним олакшицама, добити студенти, експерти, државни службеници и пословни свет, то јест они који су регистровани у Привредној комори Србије.
Преговарачки тим Србије, који предводи министар унутрашњих послова у Влади Србије Драган Јочић, представиће током разговора у Бриселу елементе платформе, коју је Влада усвојила на седници одржаној 23. новембра, док ће Европска комисија 4. децембра представити своју платформу за преговоре о јединственом споразуму о реадмисији са ЕУ, навела је Мишчевић.
Преговори о визним олакшицама морају се одвијати паралелно са преговорима о реадмисији јер је споразум о реадмисији услов за добијање визних олакшица, објаснила је Мишчевић и подсетила на то да Србија има искуства у закључивању овог споразума јер је пре неколико месеци такав документ закључила са Француском.
Према њеним речима, споразум о реадмисији не представља само обезбеђење средстава за укључивање људи који би били враћени на нашу територију већ може представљати и безбедносни проблем на који ће делегација Србије указати Европској комисији током преговора.
Споразумом неће бити дефинисан број азиланата и илегалних емиграната које ће Србија морати да прими натраг, истакла је Мишчевић и прецизирала да ће током преговора бити дефинисано само ко су грађани Србије који у земљама чланицама бораве без докумената и ко су они који су у те државе дошли преко територије наше земље.
Истовремено, она је указала на то да на овој првој техничкој рунди преговора следи размена мишљења и гледишта о овим питањима како би прави преговори могли да буду вођени на наредној рунди, која ће бити одржана за месец, до месец и по дана.
Мишчевић је такође навела да би Србија, као кандидат за придруживање Европској унији, у периоду од 2007. до 2009. године могла да рачуна на приближно 600 милиона евра претприступних средстава.
Она је објаснила да ће у периоду док је Србија потенцијални кандидат за улазак у Унију средства из ИПА програма за финансијску подршку земљама у процесу уласка у чланство ЕУ моћи да се користе за изградњу институција, цивилног сектора и грађанског друштва.
Према њеним речима, средства конкретно могу да се употребе за изградњу добро опремљене и оспособљене комисије за заштиту конкуренције, ветеринарских лабораторија или за компјутерско повезивања дипломатских и конзуларних представништава Србије у иностранству.
Европска унија одлучила је да рационализује и хармонизује претприступну помоћ заједнице која је упућена потенцијалним члановима ЕУ, при чему ће процес трошења новца контролисати заједно са владом одређене земље и локалном самоуправом, указала је Мишчевић.
Истовремено, она је напоменула да програм ИПА није нови и посебан фонд ЕУ, већ инструмент претприступне помоћи који спаја компоненте постојећих фондова, али са поједностављеним процедурама за конкурисање и коришћење средстава.
Шеф Сектора за европске интеграције и економска питања Делегације Европске комисије Есмералда Хернандес-Арагонес прецизирала је да је за програме помоћи земљама потенцијалним кандидатима и кандидатима за улазак у ЕУ планирано укупно 10,2 милијарде евра.
Она је оценила да ће програм ИПА за Србију представљати корак даље на путу европских интеграција.
Она је додала да не очекује дуге преговоре јер се знају почетне позиције и Србије и Европске комисије.
Такође, Мишчевић је најавила да ће преговарачки тим Србије сутра у Бриселу покушати да издејствује проширење визних олакшица ЕУ за новинаре, невладин сектор, породице легално запослених радника на територији Уније, спортске и културне раднике и људе којима је неопходно лечење у земљама чланицама ЕУ.
Према њеним речима, засада је извесно да ће визне олакшице, после ступања на снагу споразума о визним олакшицама, добити студенти, експерти, државни службеници и пословни свет, то јест они који су регистровани у Привредној комори Србије.
Преговарачки тим Србије, који предводи министар унутрашњих послова у Влади Србије Драган Јочић, представиће током разговора у Бриселу елементе платформе, коју је Влада усвојила на седници одржаној 23. новембра, док ће Европска комисија 4. децембра представити своју платформу за преговоре о јединственом споразуму о реадмисији са ЕУ, навела је Мишчевић.
Преговори о визним олакшицама морају се одвијати паралелно са преговорима о реадмисији јер је споразум о реадмисији услов за добијање визних олакшица, објаснила је Мишчевић и подсетила на то да Србија има искуства у закључивању овог споразума јер је пре неколико месеци такав документ закључила са Француском.
Према њеним речима, споразум о реадмисији не представља само обезбеђење средстава за укључивање људи који би били враћени на нашу територију већ може представљати и безбедносни проблем на који ће делегација Србије указати Европској комисији током преговора.
Споразумом неће бити дефинисан број азиланата и илегалних емиграната које ће Србија морати да прими натраг, истакла је Мишчевић и прецизирала да ће током преговора бити дефинисано само ко су грађани Србије који у земљама чланицама бораве без докумената и ко су они који су у те државе дошли преко територије наше земље.
Истовремено, она је указала на то да на овој првој техничкој рунди преговора следи размена мишљења и гледишта о овим питањима како би прави преговори могли да буду вођени на наредној рунди, која ће бити одржана за месец, до месец и по дана.
Мишчевић је такође навела да би Србија, као кандидат за придруживање Европској унији, у периоду од 2007. до 2009. године могла да рачуна на приближно 600 милиона евра претприступних средстава.
Она је објаснила да ће у периоду док је Србија потенцијални кандидат за улазак у Унију средства из ИПА програма за финансијску подршку земљама у процесу уласка у чланство ЕУ моћи да се користе за изградњу институција, цивилног сектора и грађанског друштва.
Према њеним речима, средства конкретно могу да се употребе за изградњу добро опремљене и оспособљене комисије за заштиту конкуренције, ветеринарских лабораторија или за компјутерско повезивања дипломатских и конзуларних представништава Србије у иностранству.
Европска унија одлучила је да рационализује и хармонизује претприступну помоћ заједнице која је упућена потенцијалним члановима ЕУ, при чему ће процес трошења новца контролисати заједно са владом одређене земље и локалном самоуправом, указала је Мишчевић.
Истовремено, она је напоменула да програм ИПА није нови и посебан фонд ЕУ, већ инструмент претприступне помоћи који спаја компоненте постојећих фондова, али са поједностављеним процедурама за конкурисање и коришћење средстава.
Шеф Сектора за европске интеграције и економска питања Делегације Европске комисије Есмералда Хернандес-Арагонес прецизирала је да је за програме помоћи земљама потенцијалним кандидатима и кандидатима за улазак у ЕУ планирано укупно 10,2 милијарде евра.
Она је оценила да ће програм ИПА за Србију представљати корак даље на путу европских интеграција.
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе
-
Ваљево, 26. јул 2024.Реконструкција Опште болнице Ваљево по светским стандардима
-
Београд, 26. јул 2024.Унапређење сарадње са УК у области развоја ИКТ
-
Београд, 26. јул 2024.Декарбонизација енергетског сектора уз очување енергетске...
-
Београд, 26. јул 2024.Сарадња са УНДП на убрзаном развоју телекомуникација и јавног...