П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска робна размена за првих десет месеци ове године
Београд,
30. новембар 2006.
Републички завод за статистику Србије саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-октобар ове године износила 15.618 милиона долара, што чини пораст од 29,1 одсто у односу на исти период прошле године.
Изражено у еврима, спољнотрговинска робна размена за овај период износила је 12.504 милиона евра, што чини пораст од 29,6 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Извезено је робе у вредности од 5140,3 милиона долара, што представља повећање од 42,3 одсто у односу на исти период 2005, а увезено је робе за 10477,7 милиона долара, што је више за 23,4 одсто кад се пореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 4112,5 милиона, што чини повећање од 43,1 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, док је увоз робе имао вредност од 8391,5 милиона, што је за 23,9 одсто више у односу на исти период 2005. године.
Дефицит за период јануар-октобар 2006. године износио је 5337,4 милиона долара, што представља повећање од 9,5 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом. Изражено у еврима, дефицит је био 4279 милиона, што је за 9,8 одсто више у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом у доларима била је 49 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду прошле године, када је износила 42,5 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 49 одсто, док је у истом периоду 2005. године била 42,4 одсто.
У резултате за прошлу годину није укључена размена са Црном Гором јер је у то време била у заједници са Србијом, тако да је та чињеница условила да су индекси на извозној страни знатно већи него што би били да је Црна Гора укључена у резултате за 2005. годину.
Повећање увоза у протеклих десет месеци последица је увоза енергената, који је у протеклом периоду износио 2074 милиона долара, што чини 19,8 одсто укупног увоза, као и увоза руда бакра и гвожђа, које се користе за производњу основних и других метала, који тренутно на светском тржишту имају повољну цену.
Такође, повећање увоза последица је и раста тражње, то јест јавне и личне потрошње, због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, што потврђује и увоз друмских возила, који је у периоду јануар-октобар износио 764 милиона долара, што је 7,3 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта стабилности.
Истовремено, повећање извоза резултат је и суфицита у размени хране и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у посматраном периоду највише су били заступљени производи за репродукцију са 67,6 одсто или 3476,4 милиона долара, роба за широку потрошњу са 26,8 одсто или 1375,9 милиона долара и опрема са 5,6 одсто или 288 милиона долара. У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 63,2 одсто (6621 милион долара), роба за широку потрошњу са 21,3 одсто (2230,2 милиона долара) и опрема са 15,5 одсто (1626,5 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (725,4 милиона долара), Босна и Херцеговина (605,1 милион долара) и Црна Гора (525,8 милиона долара), док су у увозу то били Руска Федерација (1677,8 милиона долара), Немачка (1008,1 милион долара) и Италија (884 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом, што чини више од половине укупне размене, а са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 336 милиона долара. Суфицит је остварен и са Македонијом захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, док са Италијом имамо уравнотеженију спољнотрговинску размену него прошле године.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (712 милиона долара), обојени метали (487 милиона долара), поврће и воће (264 милиона долара), одећа (252 милиона долара) и разни готови производи (226 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 37,8 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1323 милиона долара), друмска возила (764 милиона долара), природни и индустријски гас (505 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (485 милиона долара) и гвожђе и челик (425 милиона долара), а њихов увоз чини 33,4 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 5140,3 милиона долара, што представља повећање од 42,3 одсто у односу на исти период 2005, а увезено је робе за 10477,7 милиона долара, што је више за 23,4 одсто кад се пореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 4112,5 милиона, што чини повећање од 43,1 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, док је увоз робе имао вредност од 8391,5 милиона, што је за 23,9 одсто више у односу на исти период 2005. године.
Дефицит за период јануар-октобар 2006. године износио је 5337,4 милиона долара, што представља повећање од 9,5 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом. Изражено у еврима, дефицит је био 4279 милиона, што је за 9,8 одсто више у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом у доларима била је 49 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду прошле године, када је износила 42,5 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 49 одсто, док је у истом периоду 2005. године била 42,4 одсто.
У резултате за прошлу годину није укључена размена са Црном Гором јер је у то време била у заједници са Србијом, тако да је та чињеница условила да су индекси на извозној страни знатно већи него што би били да је Црна Гора укључена у резултате за 2005. годину.
Повећање увоза у протеклих десет месеци последица је увоза енергената, који је у протеклом периоду износио 2074 милиона долара, што чини 19,8 одсто укупног увоза, као и увоза руда бакра и гвожђа, које се користе за производњу основних и других метала, који тренутно на светском тржишту имају повољну цену.
Такође, повећање увоза последица је и раста тражње, то јест јавне и личне потрошње, због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, што потврђује и увоз друмских возила, који је у периоду јануар-октобар износио 764 милиона долара, што је 7,3 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта стабилности.
Истовремено, повећање извоза резултат је и суфицита у размени хране и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у посматраном периоду највише су били заступљени производи за репродукцију са 67,6 одсто или 3476,4 милиона долара, роба за широку потрошњу са 26,8 одсто или 1375,9 милиона долара и опрема са 5,6 одсто или 288 милиона долара. У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 63,2 одсто (6621 милион долара), роба за широку потрошњу са 21,3 одсто (2230,2 милиона долара) и опрема са 15,5 одсто (1626,5 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (725,4 милиона долара), Босна и Херцеговина (605,1 милион долара) и Црна Гора (525,8 милиона долара), док су у увозу то били Руска Федерација (1677,8 милиона долара), Немачка (1008,1 милион долара) и Италија (884 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом, што чини више од половине укупне размене, а са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 336 милиона долара. Суфицит је остварен и са Македонијом захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, док са Италијом имамо уравнотеженију спољнотрговинску размену него прошле године.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (712 милиона долара), обојени метали (487 милиона долара), поврће и воће (264 милиона долара), одећа (252 милиона долара) и разни готови производи (226 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 37,8 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1323 милиона долара), друмска возила (764 милиона долара), природни и индустријски гас (505 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (485 милиона долара) и гвожђе и челик (425 милиона долара), а њихов увоз чини 33,4 одсто укупног увоза.
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура
-
Београд, 31. август 2024.Измењен Правилник о електронском фактурисању
-
Београд, 30. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 29. август 2024.Од 1. септембра до краја октобра 81 врста производа по најнижим...
-
Београд, 28. август 2024.Раст минималне цене рада за 2025. годину за 13,7 одсто
-
Блаце, 23. август 2024.У Блацу отворена привредно-туристичка манифестација „Дани...
-
Београд, 23. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана