Јоксимовић je у писаној изјави навела да ће предложене промене Устава које су дефинисане кроз јавну, инклузивну и широку дебату, најпре струке, али и свих заинтересованих, донети структурну промену у правцу унапређења демократских институција, пре свега јачања независне судске власти и самосталности тужилаштва.
Министарка је подсетила на то да су измене додатно ојачане и позитивним мишљењем Венецијанске комисије, као референтног тела Савета Европе, чија мишљења о уставним питањима уважавају све државе Европе, али и шире.
Према њеним речима, гласањем „за“, грађани ће омогућити да правосуђе буде додатно оснажено вишим степеном независности и раздвојености од законодавне и извршне власти, односно да ће се смањити простор за непримерени уплив и утицај политичког деловања.
На овај начин Србија и њени грађани шаљу јасну поруку да смо и као друштво и држава решени и спремни да поштујемо и ширимо основна права и слободе свих, као најбољи пут ка враћању поверења грађана у институције и посебно судску грану власти, истакла је Јоксимовић.
Министарка је поручила да је циљ да се реформама обезбеде услови и оквир за личну сигурност, једнак третман и правичну и ефикасну заштиту пред правосуђем, што је основа за просперитет сваког појединца и друштва.
Осим тога, она истиче и да је независно правосуђе гарант заштите људских права, смањења неправде и корупције, неједнаког поступања, као и економског развоја, али и безбедности уопште, јер се унапређењем владавине права омогућава већи степен правне извесности.
Јоксимовић је напоменула да је због тога Влада процес и покренула, како би се остварило оно што грађани желе и очекују од нас деценијама уназад, а то је независније правосуђе, бољи приступ правди и правичности и ефикаснa борбa против корупције.
Министарка је додала да грађани, годинама, на питање шта очекују од процеса европских интеграција, у свим истраживањима јавног мњења наглашавају да одмах иза вишег животног стандарда, желе независно и ефикасно правосуђе, борбу против корупције и бољи приступ правичности и правди.
Према њеним речима, овим актом коначно ћемо исправити и тешке и скупе последице претходне, крајње опструктивне, неуспеле реформе правосуђа из 2009. године, када су они који сада позивају на неприхватање измена, установили један, у доброј мери, политизовани систем, у коме је превише места било дато упливу политике у избор највиших носилаца правосудних функција.
Тиме је била битно структурно ослабљена и отупљена оштрица за борбу против корупције, организованог криминала и једнаког поступања правосудних органа у односу према грађанима Србије, навела је Јоксимовић.
Она је навела и да је овај реформски процес и један од најважнијих корака у приступању Србије ЕУ, у оквиру кластера 1 – Основе, као и акционог плана за Поглавље 23 – Правосуђе и основна права, јер је то једна од кључних активности у погледу испуњавања прелазних мерила у контексту нове методологије, која појачано тражи напредак кандидата у области владавине права, да би се динамика преговора по осталим тематским кластерима одржала или, још боље, убрзала.
Чак и ако се узме у обзир чињеница да нису сви грађани опредељени за чланство Србије у ЕУ, како је нагласила, ове измене су важне пре свега, за наше друштво, државу и грађане, јер ћемо сопственим чином гласања „за“ дати лични допринос томе да се Србија сврста у ред земаља са најдемократичнијим оквиром за несметани рад независне судске гране власти и самосталности тужилаштва.
Верујем да смо сви као друштво и грађани, као и носиоци правосудних функција у нашој земљи, зрели и дорасли за овако важну системску промену, а на корист сваком грађанину Србије, закључила је Јоксимовић.