Мишић је у изјави за агенцију Танјуг објаснила да ће пацијенти имати могућност да им се пружи услуга од виталног значаја и да се то не доводи у питање, уз напомену да се концепт изабраног лекара мора поштовати независно од тога ко је оснивач здравствене установе.
Према њеним речима, Законом о здравственој заштити, који је донет крајем прошле године, предвиђена је децентрализација здравствене службе од 1. јануара 2007. године, при чему садашње преузимање оснивачких права над здравственим институцијама представља само примену тог закона.
Она је нагласила да то значи да ће домови здравља и апотеке, као и одређени заводи, бити основани на нивоу општине или града, док ће одређене здравствене установе као што су специјализоване или опште болнице и даље остати на нивоу Министарства здравља.
Истовремено, Мишић је додала да ће високоспецијализоване установе као што су клинички центри, институти и клинике оснивати Влада уколико је у питању ужа Србија, или аутономна покрајина ако се налазе на њеној територији.
То практично значи да ће локална самоуправа имати већу могућност да обезбеди функционисање здравствених установа тако да за потребе становништа услуге буду приступачније, а начин рада установа бољи, објаснила је она.
Мишић је напоменула да децентрализација здравствених установа значи да локална самоуправа преузима оснивачка права и обавезе финансирања текућег, инвестиционог одржавања - опремање здравствених установа, одржавање просторија, медицинске и немедицинске опреме и превозних средстава, опреме у области интегрисаног здравственог информационог система и предлагање органа управљања здравствених установа.
Када је реч о финансирању плата запослених, Мишић је рекла да ће оне и даље ићи преко Републичког завода за здравствено осигурање, док ће број запослених, развој здравствених кадрова, набавка опреме високе технолошке вредности, одобравање одређених специјализација, као и дефинисање програма здравствене заштите остати у надлежности Министарства здравља.
Према њеним речима, уколико општине и градови не преузму оснивачка права над здравственим установама до краја ове године јер нису у стању да то ураде, остављена је могућност да у наредних пет година оснивачко право над домовима здравља врши Република, при чему то представља крајњу меру.
Мишић је указала на то да је, према Уредби о плану мреже здравствених установа, од укупно 54 здравствене установе у државној својини које обављају здравствену делатност на територији Београда, одређено 27 над којима град има оснивачка права.
Она је прецизирала да је реч о 16 домова здравља, једној апотеци, шест завода и четири клиничко-болничка центра, при чему се за грађане Београда систем остваривања здравствене заштите не мења.
У ингеренцији Београда биће Завод за здравствену заштиту студената Београд, Градски завод за хитну медицинску помоћ, геронтологију, кућно лечење и негу, болести плућа и заштиту од туберкулозе и за кожне и венеричне болести.
Београд је преузео оснивачка права и над клиничко-болничким центрима "Бежанијска коса", "Др Драгиша Мишовић - Дедиње", "Звездара" и "Земун".
Град Београд оснива Апотеку "Београд" која ће преузети права, обавезе и запослене досадашње Апотекарске установе "Београд", као и Завод за биоциде и медицинску екологију, који ће се бавити превентивном заштитом становништва од заразних болести, односно преузети делатности досадашњег Завода за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију.