У саопштењу се истиче да је функционисање завода поново успостављено на начин који прописује Закон о извршењу кривичних санкција и наводе разлози који су довели до предузимања заједничке интервенције служби за обезбеђење и јединица Жандармерије у казнено-поправним заводима у Нишу и Забели, као и интервенције службе за обезбеђење у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици.
Управа подсећа на то да је Министарство правде након раздвајања државне заједнице СЦГ сачинило Предлог закона о амнестији за правноснажно осуђена лица која се налазе на издржавању казне затвора у казнено-поправним установама у Србији, и додаје да је Влада предложила парламенту да се предлог тог закона по хитном поступку уврсти у дневни ред заседања.
Интересовање осуђених током септембра и октобра радикализовано је у форми захтева, иако доношење овог закона не зависи од захтева, већ представља чин воље законодавног органа.
Осуђена лица поистоветила су тренутак одржавања референдума и проглашења Устава Србије са истовременим доношењем закона о амнестији и скраћењем изречених казни затвора, при чему су Управа и запослени у заводима више пута предочавали осуђеницима да је доношење закона у искључивој надлежности Скуштине Србије, што није задовољило њихове захтеве.
Након проглашења Устава, захтев осуђених лица прерастао је у форму претњи и уцена да ће кршењем кућног реда и онемогућавањем редовног функционисања завода изнудити доношење закона.
Истовремено, у средствима јавног информисања у више наврата појавиле су се непроверене и нетачне информације, како о захтевима и понашању осуђених лица, тако и о поступању државних органа у овом периоду.
Када је након консултација посланичких група у Скупштини Србије постало извесно да у догледно време неће бити сазвана седница парламента на којој ће бити разматран закон о амнестији, осуђена лица упутила су претњу запосленима у Управи да ће изазвати побуну и поставити барикаде до испуњења захтева за амнестијом.
Запослени у заводима су, у периду у коме је непосредни контакт са делом осуђених био могућ, упозорили осуђене на то да поступци које намеравају да предузму могу представљати кривично дело прописано чланом 338 Кривичног законика Србије.
Осуђени у трећем павиљону Казнено-поправног завода у Забели у Пожаревцу 22. новембра забарикадирали су врата павиљона и ставили ћебад на прозоре, чиме су онемогућили извршавање обавезе службе за обезбеђење у Заводу, као и увид у понашање и предузимање даљих поступака у побуни.
На исти начин, приближно 200 осуђених у Казнено-поправном заводу у Нишу 23. новембра је у павиљону А поставило барикаде, док су се, према сазнањима Управе, осуђеници у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици такође припремали за постављање барикада с истим циљем као и у заводима у Нишу и Пожаревцу.
Осуђена лица су предузимањем наведених активности онемогућила функционисање самих установа и заштиту и безбедност осуђених лица која нису учествовала у побуни.
У циљу поновног успостављања реда и безбедности у установама, Управа је донела одлуку о томе да 24. новембра у казнено-поправним заводима у Нишу и Пожаревцу предузме интервенцију припадника службе за обезбеђење уз подршку јединица Жандармерије, деблокира павиљоне у установама и издвоји осуђена лица која су непосредно учествовала у побуни.
Такође, у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици изведена је интервенција службе за обезбеђење у циљу издвајања осуђених лица која су претила да ће извршити побуну, при чему су ове интервенције истовремено спроведене уз примену мера предвиђених Законом о извршењу кривичних санкција.
Управа истиче да је приликом наведених интервенција већи број осуђених лица пружио активан отпор и додаје да је употребом законом прописаних средстава принуде у Казнено-поправном заводу у Нишу повређено 38 особа, које су збринуте у КБЦ-у у Нишу, и које су, након пружања адекватне помоћи, враћене у Завод.
У Казнено-поправном заводу у Забели 26 особа је у знак протеста због предузете интервенције извршило самоповређивање, док током саме интервенције није било повређених.
Приликом интервенције, у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици није било повређених осуђених лица.
На основу одредаба Закона о извршењу кривичних санкција, осуђена лица која су непосредно иницирала и учествовала у побуни су издвојена, а поједина од њих су из безбедносних разлога привремено премештена у друге заводе.
Током интервенције обављен је претрес просторија у заводима и том приликом је служба за обезбеђење пронашла и одузела више десетина комада ножева, скалпела, бодежа и оруђа подобних да се угрози безбедност других осуђених лица и службеника завода, као и мобилних телефона, које су осуђена лица недозвољено прибавила и припремила у намери да координирају активности и истрају у побуни.
Посете чланова породице и адвоката осуђеним лицима успостављене су одмах после нормализације ситуације у заводима, додаје се у саопштењу.