Лаловић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом обележавања Светског дана особа са инвалидитетом, објаснио да тај документ представља план активности државе и друштва до 2015. године у циљу стварања друштва у којем су шансе за све једнаке.
Он је навео да у Србији и даље није познат тачан број особа са инвалидитетом, због чега је Министарство, у сарадњи са локалним заједницама, покренуло активности на стварању базе података о њиховом тачном броју, као и њиховим потребама.
Министар је нагласио да питање положаја особа са инвалидитетом није питање секторске социјалне политике већ питање поштовања људских права, уз оцену да је то једна од кључних промена коју су Влада и Министарство извршили у протекле три године када је реч о особама са инвалидитетом.
Истовремено, Лаловић је указао и на неопходност промене приступа који грађани Србије имају према својим суграђанима са хендикепом.
У оквиру Министарства формиран је сектор који се бави проблематиком особа са хендикепом, а у априлу ове године усвојен је и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом - први закон тог типа у региону, који предвиђа правне механизме заштите особа са хендикепом које су изложене разним облицима дискриминације, подсетио је министар.
Према његовим речима, Министарство је припремило и предлог закона о рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, који ће ускоро бити усвојен на једној од седница Владе, а потом упућен и Скупштини Србије.
Говорећи о усвојеним законским прописима који побољшавају позицију особа са хендикепом и унапређују њихов положај у било ком погледу, Лаловић је навео измене Закона о социјалној заштити које се односе на повећање надокнаде за туђу негу и помоћ, као и одредбе Царинског закона којима се особама са хендикепом омогућава увоз аутомобила без плаћања ПДВ-а.
Такође, у оквиру Закона о јавним путевима особе са инвалидитетом и њихова удружења ослобођени су плаћања накнаде за коришћење јавних путева, а у Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, интервенцијом Министарства, ушла је одредба о одређивању приступачности особама са инвалидитетом.
Лаловић је додао да су и у Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање и Закон о порезу на доходак грађана унета решења према којима је послодавац који запосли особу са инвалидитетом у наредне три године ослобођен плаћања дажбина.
Министар је објаснио да је читава идеја заснована на намери да се овим законским прописима укаже на проблематику особа са хендикепом и да се начине механизми за њихово оспособљавање за послове које могу да раде, а који су у понуди на тржишту рада.
Једини прави одговор на проблеме и потребе особа са инвалидитетом и њихову социјалну и друштвену промоцију јесте подстицање њиховог запошљавања, нагласио је Лаловић.
Он је прецизирао да се у овом тренутку, у односу на 2003. годину, у Србији издваја осам пута више средстава за рад приближно 400 организација за особе са инвалидитетом, као и да је успостављен партнерски однос Министарства и организација које окупљају особе са хендикепом.
Стални представник Програма за развој УН у Србији Ленс Кларк указао је на значај досадашњих активности Владе Србије и Министарства за помоћ особама са хендикепом, уз напомену да треба радити на смањењу стопе сиромаштва особа са инвалидитетом, која је у Србији три пута већа него у свету.
Експерт Србије у Уједињеним нацијама Дамјан Татић навео је да припремљена стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом доприноси успостављању још бољих односа са УН и омогућава стварање правних оквира на основу којих би инвалиди требало да живе као и сви остали чланови друштва.