Јоксимовић је на скупу, у организацији Универзитета у Бордоу, у разговору са професорима и студентима, истакла да је Србија једина земља која је одмах прихватила нову методологију како би приступни процес учинила кредибилнијим, видљивијим, предвидљивијим и кориснијим и за ЕУ и за своје грађане.
Прихватили смо нову методологију иако нисмо прецизно знали каква ће бити правила и како ће се одразити на наше резултате. Укључили смо још интензивније и премијерку и председника државе у процес јер је снажније политичко вођство управо један од приоритета нове методологије, објаснила је она.
Према њеним речима, све то је резултирало тиме да имамо отворен Кластер 1, који се тиче владавине права, а у децембру смо на Међувладиној конференцији отворили Кластер 4, који се односи на Зелену агенду и одрживу повезаност.
Она је навела да је процес европских интеграција за Србију од почетка био другачији него за остале земље кандидате и да су нашој земљи постављени и политички критеријуми које друге државе нису имале.
То подразумева да нема наставка процеса приступања ако нема напретка у владавини права и у имплементацији Бриселског споразума између Београда и Приштине који је постигнут 2013. године, рекла је министарка, при чему је указала на одсуство спремности Приштине да имплементира договорено.
Јоксимовић је предочила да је за отварање спреман и Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст и да се интензивно ради на Кластеру 5 који обухвата правне тековине у области ресурса, кохезије и пољопривреде.
Министарка је рекла да у последњих неколико година тема проширења ЕУ није популарна међу свим чланицама Уније, али да је Србија заузела јасну позицију да су европске интеграције њен стратешки циљ, што је показала не само речима, већ и конкретним делима.
Она је као пример навела референдум о промени Устава у области правосуђа, на којем је донета одлука која ће допринети независнијем правосуђу, напоменувши да ће судије и тужиоци бити бирани без политичког утицаја, што није случај ни у свим земљама ЕУ.
Јоксимовић је истакла да се Србија залаже за регионалну стабилност и да је показала солидарност са суседима током пандемије, али и са земљама ЕУ, дониравши вакцине и медицинску опрему.
Према њеним речима, Србија је током пандемије показала одговорност и посвећеност европској будућности, не само исказајући солидарност, већ и прихватањем нове методологије проширења, наставком спровођења реформи и одлучношћу да брзо имплементира Зелену агенду за Западни Балкан.
Министарка је поручила да ће Француска у Србији увек имати пријатеља и партнера и изразила очекивање да ће јачати и економска сарадња двеју земаља.
Она је напоменула да неке од највећих инвестиција у Србији долазе из Француске, наводећи пример сарадње на пројекту изградње метроа у Београду.