Михајловић је у интервјуу за „Нови магазин“ истакла да би овом темом требало да се бави посебно министарство, а да решење није у стопирању енергетске транзиције Србије, већ у сарадњи и планирању развоја електроенергетског система и инвестирању у нове енергетске капацитете.
Закон о коришћењу ОИЕ је прошао широку јавну расправу и у његовој изради су, уз Министарство, учествовала управо она предузећа која сада траже измене и одлагање примене овог прописа, навела је она.
За изградњу било које електране потребан је новац, али изгледа да је проблем само кад се он улаже у електране које користе ОИЕ, оценила је Михајловић и објаснила да је овде реч о капацитетима чија је градња планирана у наредних деценију или две, а не о електранама које чекају да буду прикључене на мрежу сутра, за месец или годину дана.
С друге стране, како је предочила, електране на угаљ ће и у Србији, у догледно време, бити оптерећене таксама на угљеник, које би значајно подигле трошкове ЕПС-а, док се, насупрот томе, трошкови производње енергије из обновљивих извора смањују.
Према њеним речима, проблем балансирања који се представља као непремостива препрека развоју ОИЕ је нешто са чиме се сусрећу и друге земље и решење није у стопирању енергетске транзиције, већ у градњи нових енергетских капацитета, што се пре свега односи на реверзибилне хидроелектране „Бистрица“ и „Ђердап 3“.
Ова област је толико важна за развој да није довољно да постоји један закон у овој области, већ би у новој влади требало да постоји и посебно министарство за зелену трансформацију и енергетску ефикасност, поновила је Михајловић.
Она је изразила уверење да је чиста и здрава Србија оно што треба да оставимо будућим генерацијама, као и да одустајање од зелене енергије није став већине људи у земљи.