Гојковић је истакла да Србија памти жртве Холокауста, негује културу сећања и доприноси откривању пуне истине о свему што се догађало у периоду Другог светског рата.
Наша је заједничка обавеза да од историјског заборава и покушаја сваког облика релативизације сачувамо достојанствено сећање на страдале, поручила је она и оценила да је Холокауст, као мрачан и узнемирујући подсетник на то до чега може довести мржња и сумануто убеђење да је живот неких људи мање вредан, најболнија рана у људској историји.
Према њеним речима, због тога, као и због одговорности према будућности људског рода, сећање на њега морамо да преносимо са генерације на генерацију, како се такво и слично зло више никада не би поновило.
Потпредседница Владе је подсетила на то да је у време страхота у Аушвицу, српски народ, заједно са јеврејским и ромским, у Независној држави Хрватској на монструозан начин доживео страдања у фабрикама смрти Јасеновца, Јадовна, Јастребарског и других места, уз масовна стрељања и многе друге злочине који су почињени у окупираној земљи.
Србија, као потписница Терезинске декларације, прва је европска земља која је усвојила Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, и на тај начин показала опредељеност да се барем у том домену и у мери колико је то могуће, исправе страшне и неправедне последице настале у време Холокауста, подсетила је она.
Гојковић је додала да се, захваљујући установама културе које су под ингеренцијом Министарства, пре свега Меморијалном центру „Старо сајмиште“ и Музеју жртава геноцида, прикупљају и чувају од заборава подаци о страдању Јевреја, Срба и Рома на простору Југославије.
Поштујући жртве нацистичког и фашистичког режима током Другог светског рата, донели смо одлуку о томе да се Старо сајмиште, место страдања највећег броја Срба, Јевреја и Рома на територији Србије, достојно обележи, навела је потпредседница Владе.
То је, како је објаснила, потврђено и доношењем Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ у Народној скупштини Србије, уз напомену да је државно руководство на челу са председником Републике енергично предузело неопходне кораке да тај закон што пре заживи.
Према њеним речима, то подразумева убрзавање активности на изградњи меморијалног центра, обнови централне куле, као и павиљона у складу са оргиналним изгледом, а иницирана је и изградња меморијалног центра у Бору, у спомен жртвама једног од највећих радних логора у Европи.
Милиони невиних жртава нису дочекали дан слободе и крај пошасти која је претила да разори сва дотадашња цивилизацијска достигнућа. Величина њиховог страдања опомиње на то да се и данас морамо снажно супротставити сваком јачању антисемитизма, радикализма и екстремизма, поручила је Гојковић.
Због свега тога, како је нагласила, вечну успомену на жртве Холокауста морамо да сачувамо у сваком делу наше планете, као опомену да зло не познаје границе и као залог за будућност читавог човечанства.
Церемонији у Сомбору, којом се обележава сећање на један од највећих масовних злочина у историји човечанства, присуствовали су и представник Светског Јеврејског конгреса Ернест Херцог, председник Савеза Јеврејских општина Србије Роберт Сабадош, градоначелник Града Сомбор Антонио Ратковић и председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор.