Михајловић је, гостујући на Телевизији Танјуг, поновила да је држава обезбедила довољне количине електричне, топлотне енергије и гаса – и за домаћинства и за привреду.
Jуче смо, како је објаснила, увезли 20 одсто од укупне потрошње електричне енергије, а од колапса 11. децембра свакодневно увозимо струју у различитим процентима.
Проблеми који су довели до колапса електроенергетског система нису настали преко ноћи, па није ни могуће да буду решени брзо. Биће нам потребно годину и по до две како бисмо могли да кажемо да је ситуација потпуно стабилна унутар система, рекла је она.
У тренуцима када се бележе привредни раст и раст потрошње, ЕПС мора да буде највеће градилиште, истакла је потпредседница Владе, додајући да су претходну годину обележиле енергетска криза у Европи и рекордне цене струје и гаса.
Данас један мегават-сат кошта 240 евра. У таквој ситуацији, уместо да са нашим базним сектором – термокапацитетима, које многе земље у Европи немају, будемо земља која зарађује, ми увозимо струју, рекла је Михајловић.
Она је указала на то да се праве анализе и предлози и да у томе учествују стручњаци из Владе, Министарства, факултета и „Електропривреде Србије“, који ће бити основа за план у наредних шест месеци до годину дана.
Према њеним речима, суштина проблема јесте чињеница да ЕПС није изградио ниједан нови капацитет дуже од три деценије и да је потребно да стручни људи преузму руковођење.
Проблем није настао преко ноћи, то је резултат јавашлука и нерада и сада плаћамо цену. Они који су водили систем, не мислим само на бившег директора, већ и на друге људе у менаџменту, треба да положе рачуне. Поднели смо пријаве, на институцијама је да даље раде свој посао, указала је Михајловић.
Истовремено, она је подсетила на то да је на причу о „Рио Тинту“ стављена тачка, а да се сви други захтеви користе у политичке сврхе.
О будућем развоју и коришћењу критичних минералних сировина потребна је широка јавна расправа, не само еколошких организација, већ домаћих и страних стручњака, невладиног сектора и државе, нагласила је Михајловић и оценила да би заустављање развоја рударства угрозило будућност земље.
Према њеним речима, инсистирање на мораторијуму доводи до угрожавања привредног развоја, с тим што ниједан пројекат у Србији није могуће радити уколико се не поштују сви стандарди у области животне средине, а наши закони су усклађени са ЕУ.
Мислим да треба да видимо шта ради цео свет, да ли постоје критичне минералне сировине, које и колико су важне. Ја мислим да јесу важне и да можемо да имамо велику корист од тога. Ако ћемо да разговарамо само о забранама, онда то значи да треба да угасимо сваку врсту рударства, да нас не занима индустрија, већ само пољопривреда, а и ту има емисије штетних гасова, да ли онда треба и пољопривреду забранити, упитала је потпредседница Владе.
Она је пренела да мораторијум за њу значи заустављање рударства, делом и енергетике или неке друге привредне гране, а то значи заустављање развоја и отвара питање како ће наша земља изгледати у будућности.
Према њеној оцени, могуће је наћи заједничко решење да не зауставимо развој, а да имамо здраву животну средину, а у супротном, суочићемо се са још већим одласком људи из Србије.