Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас обележавању почетка изградњe гасног интерконектора између Србије и Бугарске, на делу трасе кроз нашу земљу, од Ниша до државне границе код Димитровграда.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас обележавању почетка изградњe гасног интерконектора између Србије и Бугарске, на делу трасе кроз нашу земљу, од Ниша до државне границе код Димитровграда.
Брнабић је том приликом истакла да ће тај гасовод бити спреман за рад до октобра 2023. године и да ће тада бити сигурније снабдевање природним гасом и у нашој земљи и региону.
Премијерка је нагласила да је то изузетно важан пројекат који се реализује заједно са партнерима из Европске уније и представља најбољи пример добре сарадње.
Она је подсетила на то да је пројекат планиран још 2015. године и да га је ЕУ прогласила за један од приоритета, прецизиравши да је његова укупна вредност у Србији 85,5 милиона евра.
Председница Владе је објаснила да је 25 милиона евра кредит Европске инвестиционе банке (ЕИБ), 49,6 милиона евра су бесповратна средства из ИПА фонда ЕУ, док ће преосталих 10,3 милиона евра бити обезбеђено из буџета Србије и приближно 600.000 евра од „Србијагаса“.
Брнабић је указала на то да је гасна интерконекција пројектована за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње, додавши да је то додатна веза са Бугарском, која ће се спојити са нашом гасном инфраструктуром у Нишу.
Она је, такође, истакла да ћемо због тога имати сигурније снабдевање природним гасом и диверзификацију извора снабдевања, што ће омогућити и даљи развој дистрибутивне мреже у источној, централној и јужној Србији.
Гасна интерконекција са Бугарском, уз подршку ЕУ, значиће квалитетнији живот свих у Србији - нове инвестиције и радна места, нагласила је председница Владе.
Премијерка је нагласила да овај пројекат значи најконкретнију борбу за бољи квалитет ваздуха, за Зелену агенду, јер ћемо моћи да ширимо гасоводну мрежу како би грађани који имају индивидуална ложишта прешли на гас, чиме ће емисија загађујућих материја бити смањена.
Живимо у заиста тешким и изазовним временима – пандемије и незабележене енергетске кризе. Да нисмо 1. јануара 2021. године отворили део Балканског тока кроз Србију и спојили се и на тај начин са Бугарском, чиме смо добили још један крак из кога вучемо руски гас, ми бисмо ову зиму дочекали у хладним домовима, предочила је она.
Према њеним речима, наша привреда би сигурно трпела зато што не би било довољно гаса, а и цене тог енергента би биле сигурно значајно веће.
Брнабић је истакла да је то улагање од 1,5 милијарди евра Србији омогућило да сада има енергетску стабилност и безбедност, а да је овај нови гасовод ка Бугарској даље размишљање у том правцу.
Због тога је толико и геостратешки важан овај пројекат који ће нам омогућити да вучемо гас из Грчке из ЛНГ терминала у луци Александропулос, из Азербејџана и из било којих извора, како бисмо имали додатну безбедност и ценовну конкурентност у будућности, оценила је премијерка.
Председница Владе је указала на то да је веома важно и то што на изградњи гасне интерконекције с Бугарском раде домаће фирме које ће тако стећи референце да конкуришу за послове у ЕУ.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре истакао је да је тај пројекат још један корак ка повезивању Србије и ЕУ, напоменувши да данас почиње пројекат који ће значајно повећати количину гаса за домаћинства и индустрију.
Он је предочио да ће Србија, захваљујући том гасоводу, имати већи избор и бити мање зависна од постојећих извора снабдевања, додавши да ЕУ, која за тај пројекат издваја приближно 75 милиона евра, помаже да се раздвоје делатности и повећа конкуренција.
Жиофре је, такође, рекао да ће Србија морати да заврши раздвајање делатности у гасном сектору, као и да омогући приступ трећим лицима гасној мрежи, додавши да ће то све значити боље цене за потрошаче у Србији.
Свечаном почетку радова код Димитровграда присуствовали су и потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар енергетике Бугарске Александар Николов, директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић, као и представници „Југоросгаса“ и „Булгартрансгаса“ и Европске инвестиционе банке.
Рок за завршетак целог гасовода је октобар 2023. године. Део гасне интерконекције у Србији биће дуг 109 километара, а укупна дужина двосмерног гасовода кроз обе државе је 170 километара и биће пројектован за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње.
Пројекат изградње магистралног гасовода МГ10 Ниш–Димитровград подразумева постављање две гасоводне цеви величине ДН700 за притисак од 55 бара, као и четири мерно-регулационе станице са пратећим објектима.