Мишчевић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом представљања резултата разговора о овим споразумима, истакла да делегацију Србије наредне недеље очекује израда наше верзије текста о споразуму о реадмисији.
Она је указала на то да је циљ склапања споразума о реадмисији увођење једнообразног поступка између земаља чланица ЕУ и Србије, с обзиром на то да је Србија већ склопила више билатералних споразума о реадмисији са земљама чланицама.
Према ранијим подацима Савета Европе и европских институција, број држављана Србије за које би могла бити затражена реадмисија износи приближно 100.000, подсетила је Мишчевић и додала да се не очекује да ће они масовно и нагло бити враћени у Србију.
Шеф Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције Министарства унутрашњих послова Дражен Маравић рекао је да је намера да се споразуми закључе и ступе на снагу до краја следеће године.
Маравић је најавио да ће половином јануара у Београду бити одржана нова рунда преговора о олакшавању визног режима и реадмисији, док се почетком марта очекује њен наставак.
Он је објаснио да се пре ступања споразума на снагу не може очекивати олакшавање визног режима у целој ЕУ, али постоји могућност да поједине чланице Уније одлуче да то учине раније.
Према његовим речима, споразум о олакшавању визног режима подразумева одређена права и користи за ЕУ и грађане Србије, док ће сама држава имати користи од ефикасног спровођења јединствог споразума о реадмисији.
Маравић је оценио ће, уколико је процедура добијања виза за наше грађане компликована у мери у којој је то тренутно случај и захтевна у погледу рокова и броја улазака, бити тражени и алтернативни начини уласка у земље ЕУ.
Он је нагласио да је споразум о олакшавању визног режима инструмент који нам служи да будемо корак ближе ономе што је циљ у овој области, а то је безвизни режим са Европском унијом.
Истовремено, Маравић је навео да наша земља има обавезу и интерес да помогне својим грађанима који су се нашли у ситуацијама које нису правно засноване у земљама ЕУ, као и да ради на њиховој реинтеграцији у наше друштво.
Према његовим речима, с обзиром на то да обе стране имају права и обавезе из овог процеса, државе чланице ЕУ финансијски ће помоћи у спровођењу споразума о реадмисији и пуној реинтеграцији наших људи у друштво.
Шеф Одсека за реадмисију МУП-а Зорица Ђокић подсетила је на то да је Србија од 1996. године закључила 13 билатералних споразума о реадмисији са 15 земаља, од којих су 11 чланице Уније.
Ђокић је прецизирала да је од 2003. године, када је Министарство унутрашњих послова преузело надлежност за реадмисију грађана, до новембра ове године Србија добила укупно 21.962 захтева за враћање њених грађана, уз напомену да су након провере држављанства и идентитета одобрена 16.832 захтева.
Она је истакла да ће бити могућ повратак свих оних за које се утврди да су држављани Србије и чији се идентитет потврди, и објаснила да је на земљи која подноси захтев за враћање страних држављана у земљу порекла да одлучи о томе ко ће, када и како бити враћен.