Милијановић је, гостујући на Телевизији Панчево, рекао да је наш заједнични задатак да свима покажемо да рударство у Србији може да буде одрживо, уз поштовање свих стандарда заштите животне средине.
Он је указао на то да је РТБ имао велике финансијске проблеме и да је то компанија која данас запошљава нове раднике и улаже у заштиту животне средине.
РТБ је пре само шест до седам година био пред стечајем и од државе је добијао средства за текућу ликвидност, подсетио је Милијановић и додао да је доласком у Србију 2018. године, „Зиђин“ наследио веома лоше стање у области заштите животне средине, с обзиром на то да је РТБ годинама изазивао велике еколошке проблеме.
Према његовим речима, компанија је до сада остварила готово милијарду долара инвестиција и више од 120 милиона у заштиту животне средине.
Од њиховог позитивног пословања корист има и републички и буџет града Бора, који је повећао приходе са 1,7 на скоро пет милијарди динара. У „Зиђин Коперу“ сачували су свих 5.000 радних места и повећали број радника за још 1.000, док је „Зиђин Мајнинг“, отварањем новог рудника, од почетних 560 радника достигао скоро 1.000 запослених, прецизирао је он.
Помоћник министарке је нагласио да Србија мора да буде у кораку са Европом и светом ако жели да има дигитализоване руднике,као и да је већ направљен правни основ који ће умогућити долазак нових инвеститора.
Интерес Владе и ресорног министарства није било какво рударство, већ одрживо рударство које ће имати најмањи утицај на животну средину, како бисмо генерацијама у будућности оставили здраву околину, поручио је Милијановић.
Он је подсетио на то да је потпредседница Владе Зорана Михајловић недавно посетила Институт за рударство и металургију у Бору, који је достигао врхунске нивое и налази се међу три најбоља рударска института у Европи и високо је котиран у свету.
Када се пре више од деценије Институт издвојио из РТБ-а налазио се у тешкој финансијској ситуацији. Имао је дугове у износу од преко осам милиона евра, али су успели да их у кратком времену врате и остваре нова улагања у људске ресурсе, опрему и акредитоване методе истраживања и анализа, предочио је Милијановић.
Према његовим речима, тренутно је у тој установи запослено више од 29 доктора наука, 45 докторанада, 60 инжењера и Србија треба да буде поносна што у државном власништву има овако важан институт.