Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић истакла је да је матерњи језик, као део културног идентитета сваког народа, тачка у којој се спајају и преплићу разноликост, толеранција и разумевање.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић истакла је да је матерњи језик, као део културног идентитета сваког народа, тачка у којој се спајају и преплићу разноликост, толеранција и разумевање.
Гојковић је у видео-поруци поводом Међународног дана матерњег језика, који се традиционално обележава у Ковачици, поручила да постојање разноврсних матерњих језика на овом простору не само да одсликава мултијезичност нашег друштва, већ и даје подстицај да се развијају знање и свест о богатој језичкој и културној традицији и афирмише међусобна солидарност бројних заједница.
Поносни смо на то што у нашој земљи живи више од 30 етничких заједница које говоре различитим језицима, напоменула је она, истакавши да у Ковачици дуже од два века сложно живе Срби, Словаци, Мађари, Румуни и други народи, који негују свој језик, идентитет и традицију, уважавајући и поштујући културу својих комшија.
Потпредседница Владе је нагласила да је Србија посвећена остварењу права националних мањина и очувању њиховог идентитета, уз напомену да је у нашој земљи, поред српског језика, у службеној употреби још 11 језика националних мањина у 42 јединице локалне самоуправе.
Према њеним речима, статус мањинских језика уређен је на нивоу највиших европских стандарда, а Влада Србије континуирано ради на заштити мањинских језика, у сарадњи са националним саветима националних мањина и локалним самоуправама.
Гојковић је додала да је наша земља посвећена и очувању српског језика и ћириличког писма имајући у виду да језик и писмо спадају у неотуђиве делове културног наслеђа и да су међу кључним питањима идентитета сваког народа.
С тим у вези, она је подсетила на то да је Скупштина Србије прошле године донела Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма како би се установиле додатне мере у циљу њиховог неговања, као културних и традиционалних вредности, и подстакне шира употреба ћириличког писма у јавном животу.
Изузетно је важно, како је подвукла, што и данас шаљемо поруку спремности да негујемо матерњи језик, који за сваки народ представља битан део идентитета и чије је постојање предуслов његовог опстанка.
Ово је још једна лепа слика која из Србије одлази у свет и којом изнова показујемо да припадност културном универзуму увек почиње ʽкод кућеʼ, неговањем и заштитом вредног наслеђа које су нам преци оставили, закључила је Гојковић.