Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је синоћ у Југословенској кинотеци изложбу посвећену великанки домаће кинематографије Соји Јовановић.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је синоћ у Југословенској кинотеци изложбу посвећену великанки домаће кинематографије Соји Јовановић.
Гојковић је том приликом подсетила на њен неизмеран допринос нашој и светској култури и кинематографији.
Податак да је реч о првој жени аутору дугометражних играних филмова у Србији, само је део слике о једној вишеструко надареној уметници. А суштински и најзначајнији део приче о њој јесу филмови и представе којима је стала у ред најзначајнијих филмских, позоришних и телевизијских стваралаца на овим просторима, нагласила је Гојковић.
Она је указала на непролазност, актуелност и атрактивност њених дела за све нараштаје и животна доба.
Оно што је дало посебан печат целокупном опусу Соје Јовановић, јесте да су њени филмови и драме увек деловали савремено и били лако ʽчитљивиʼ за најширу публику иако је велика већина њих радњом смештена у нека прохујала доба и у различитим друштвеним контекстима, напоменула је она и додала да је Соја Јовановић била један од родоначелника, а касније и симбола спајања модерног и традиционалног у домаћој кинематографији.
Потпредседница Владе је истакла да је великанка наше кинематографије, по узору на свог деду-стрица Пају Јовановића, чувеног српског сликара, инспирацију за своје радове налазила у делима великих српских писаца, као што су Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Бранко Ћопић или Јован Стерија Поповић, захваљујући којој су настали класици домаће кинематографије - „Сумњиво лице“, затим први југословенски дугометражни филм у боји „Поп Ћира и поп Спира“, „Др“, „Орлови рано лете“ и „Силом отац“.
Гојковић је оценила да је и данас, у доба када технологија још увек напредује невиђеном брзином и када постоје могућности за најразноврснија истраживања, филм „Пут око света“, настао по истоименом делу Бранислава Нушића, непревазиђен начин за брзо, лако и свеобухватно поимање света и за нова сазнања о нашем окружењу, али и о нама самима.
Вечерашњом изложбом одужујемо део дуга који као друштво имамо према нашој великој ауторки. Свакако најбољи пут за континуирано и заслужено одавање почасти Соји Јовановић јесте да се изнова враћамо њеним незаборавним делима. Поновним гледањем, у њима често налазимо неку нову поуку или скривену поруку, али изнад свега и увек њена дела гарантују добро расположење и враћају осмех на лице, закључила је Гојковић.