П:
О:
Читај ми
Влада јасно опредељена за сарадњу са Хашким трибуналом
Београд/Њујорк,
15. децембар 2006.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Зоран Лончар изјавио је вечерас на седници Савета безбедности УН да ће Влада Србије предузети све расположиве мере како би у потпуности испунила своје међународне обавезе и сарадњу са Међународним кривичним трибуналом довела до краја.
Зоран Лончар (архивска фотографија)
Аутор:
un.org
Званични сајт Владе Србије преноси говор министра Лончара у целини.
“Господине председниче,
Дозволите ми да на почетку изразим задовољство што данас имам прилику да се обратим Савету безбедности и такође изражавам поштовање Владе Републике Србије према овом високом органу Уједињених нација. Такође бих желео да захвалим председнику Међународног кривичног трибунала, судији Фаусту Покару и тужиоцу Карли дел Понте на њиховим свеобухватним излагањима.
Желео бих да истакнем да Влада и сви државни органи Републике Србије испољавају јасну политичку вољу и улажу све неопходне напоре да би се успешно завршила сарадња са Међународним кривичним трибуналом.
Указао бих на чињеницу да се захваљујући великим залагањима Владе Републике Србије од јануара 2005. године 16 оптужених лица нашло у Хашком трибуналу. Као што је познато, међу њима су и највиши војни и полицијски официри.
Цео досадашњи рад на завршетку сарадње са Међународним кривичним трибуналом, Владу и све државне органе Србије чврсто опредељују да до краја испуне све преостале међународне обавезе.
Распад бивше Југославије, уз крвави грађански рат који је тај распад пратио, био је разлог што је овај високи орган УН одлучио да установи посебан међународни трибунал за гоњење и кажњавање најтежих ратних злочина и тешке повреде хуманитарног права.
Влада Републике Србије је посебно заинтересована да се злочини почињени у том рату не забораве, а да се њихови виновници и непосредни починиоци праведно казне.
Република Србија улаже све своје напоре да допринесе остваривању циљева који су руководили Савет безбедности када је оснивао Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, сада већ далеке 1993. године. Међу тим циљевима нису само кажњавање одговорних за тешке повреде хуманитарног права, већ и остварење услова за међуетничко и међуконфесионално помирење народа који живе на просторима некадашње Југославије.
Влада Републике Србије је више пута јасно саопштила да је пре свега у интересу Србије да се што пре оконча сарадња са Међународним кривичним трибуналом.
Влада Републике Србије је на седници одржаној 20. јула 2006. године усвојила Акциони план за окончање сарадње са Хашким трибуналом. У оквиру спровођења усвојеног плана, формиран је тим за имплементацију Акционог плана. У тиму за спровођење Акционог плана именовани су координатори, председник Националног савета Србије за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.
У рад на спровођењу Акционог плана су укључени сви надлежни државни органи. Тим за спровођење Акционог плана је на својој седници, одржаној 28. јула 2006. године, усвојио Оперативни план активности. У оквиру спровођења Акционог плана одвијају се свакодневне оперативне акције у циљу проналажења и изручења преосталих хашких оптуженика.
Тим за спровођење Акционог плана је припремио и ставио у даљу процедуру предлоге конкретних измена позитивних прописа у Републици Србији у циљу успостављања ефикаснијег нормативног оквира за спровођење конкретних оперативних мера у реализацији Акционог плана.
Доношењем Акционог плана у јулу месецу ове године Влада Републике Србије је предузимала и предузима веома интензивне и опсежне активности преко надлежних оперативних тимова како би се успешно завршила сарадња Србије са Хашким трибуналом.
Предузете мере и активности потпуно јасно указују на то да постоји снажна политичка воља највиших државних органа да се сваки од преосталих хашких оптуженика, уколико се крије на територији Републике Србије, пронађе и, сагласно законима Србије, изручи Хашком трибуналу.
Користим и ову прилику да Вас обавестим о постојању спремности за потпуну сарадњу са Тужилаштвом Међународног кривичног трибунала и у делу који се односи на приступ документима и архивској грађи која је у поседу Републике Србије.
На огромну већину захтева Канцеларије тужилаштва надлежни државни орган Републике Србије - Национални савет за сарадњу са Међународним кривичним трибуналом је позитивно одговорио. До сада смо добили укупно 1.386 захтева Тужилаштва. На 95 одсто захтева Национални савет за сарадњу са Трибуналом је позитивно одговорио, а процењује се да тренутно постоји још само неколико нерешених захтева Тужилаштва који се сматрају ургентним.
Нови захтеви Тужилаштва Међународног кривичног трибунала стижу свакодневно и по њима се поступа по најхитнијем поступку. Око 400 сведока ослобођено је чувања државне, војне и службене тајне.
Од јуна месеца 2006. године до данас, закључно са 37. седницом Националног савета Србије за сарадњу са Међународним кривичним трибуналом, која је одржана 23. новембра 2006. године, одговорено је на 58 захтева Тужилаштва за достављањем документације и 24 сведока је ослобођено дужности чувања тајне.
Желим да Вас обавестим и да је 2. марта 2006. године прихваћен предлог Канцеларије Тужилаштва о практичним модалитетима увида у архиве државних органа, којима се омогућава Тужилаштву лакша доступност документима који су у поседу државних органа.
Подсетио бих Вас да је у мају 2006. године усвојен у Скупштини државне заједнице Србија и Црна Гора веома важан Закон о замрзавању имовине оптужених пред Међународним кривичним трибуналом који су у бекству и који је данас важећи закон Републике Србије.
На самом почетку излагања нагласио сам да Република Србија улаже све своје напоре да допринесе остваривању циљева Резолуције Савета безбедности којима је основан Међународни кривични трибунал, али исто тако и Резолуције 1534 из 2004. године којом је дефинисана "завршна стратегија" рада Трибунала. А то је ефикасно остваривање међународне правде према починиоцима тешких ратних злочина на пружање задовољења жртвама, али и на стварање услова за помирење народа захваћених бруталним грађанским ратом на подручју Југославије.
Влада Републике Србије подржава напоре Трибунала да свој рад учини ефикаснијим и праведнијим да би постигао строге рокове и услове предвиђене Резолуцијом 1534 Савета безбедности. У том смислу, Влада Републике Србије понавља да је веома важан трансфер суђења на домаће судове. Суђење пред домаћим судом може допринети остваривању циљева због којих је овај високи орган УН основао Међународни кривични трибунал у Хагу. Пред домаћим судом оптужени је пред веома строгим моралним ауторитетом због чињенице да одговара пред својим сународницима, за које је теже истицати приговор непристрасности.
Исто тако, домаћи суд може истински допринети остваривању племенитог циља међусобног помирења. Због тога Република Србија још једном изражава своју спремност да њени правосудни органи, посебно Специјално тужилаштво за гоњење починилаца ратних злочина и Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду, прихвате процесуирање и суђење оптужених, то јест њихово трансферисање из Хага.
И поред тога што су исказане високе оцене о досадашњем раду ових правосудних органа Републике Србије од стране самог Трибунала, Канцеларије тужилаштва, као и многих држава, посебно неких сталних чланица Савета безбедности, само је један случај оптуженог, и то тешко болесног коме се не може судити, који је из Хага пребачен у Републику Србију.
Тужилаштво Трибунала је уступило и два предмета о којима је спроводило истрагу домаћим правосудним органима (предмети "Зворник" и "Шкорпиони"), а остварена је директна сарадња са Специјалним већем за ратне злочине и Тужилаштвом за ратне злочине и у осталим предметима који се воде пред домаћим судовима. Тужилаштво Међународног кривичног трибунала је потписало споразум о непосредном коришћењу њихових архива од стране Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије.
Имајући наведено у виду, желим још једном да истакнем наше уверење да само узајамна сарадња и поверење могу значајно да допринесу остваривању правде.
Желим да Вас уверим да Влада Републике Србије остаје чврсто привржена ставу да се у потпуности изврше све међународне обавезе које су преостале да би сарадња са Трибуналом у Хагу била потпуна. Резултати који су до сада постигнути то најречитије потврђују.
Влада Србије има чврст став и наставља да предузима све што је у њеној моћи како би сви преостали оптужени, уколико се крију у Републици Србији, били лоцирани и пребачени у Хаг. Република Србија је опредељена да свима који су починили ратне злочине буде суђено, било пред Трибуналом или пред домаћим судовима.
Влада Србије ће предузети све расположиве мере како би у потпуности испунила своје међународне обавезе и сарадњу са Међународним кривичним трибуналом довела до краја.
Хвала.“
“Господине председниче,
Дозволите ми да на почетку изразим задовољство што данас имам прилику да се обратим Савету безбедности и такође изражавам поштовање Владе Републике Србије према овом високом органу Уједињених нација. Такође бих желео да захвалим председнику Међународног кривичног трибунала, судији Фаусту Покару и тужиоцу Карли дел Понте на њиховим свеобухватним излагањима.
Желео бих да истакнем да Влада и сви државни органи Републике Србије испољавају јасну политичку вољу и улажу све неопходне напоре да би се успешно завршила сарадња са Међународним кривичним трибуналом.
Указао бих на чињеницу да се захваљујући великим залагањима Владе Републике Србије од јануара 2005. године 16 оптужених лица нашло у Хашком трибуналу. Као што је познато, међу њима су и највиши војни и полицијски официри.
Цео досадашњи рад на завршетку сарадње са Међународним кривичним трибуналом, Владу и све државне органе Србије чврсто опредељују да до краја испуне све преостале међународне обавезе.
Распад бивше Југославије, уз крвави грађански рат који је тај распад пратио, био је разлог што је овај високи орган УН одлучио да установи посебан међународни трибунал за гоњење и кажњавање најтежих ратних злочина и тешке повреде хуманитарног права.
Влада Републике Србије је посебно заинтересована да се злочини почињени у том рату не забораве, а да се њихови виновници и непосредни починиоци праведно казне.
Република Србија улаже све своје напоре да допринесе остваривању циљева који су руководили Савет безбедности када је оснивао Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, сада већ далеке 1993. године. Међу тим циљевима нису само кажњавање одговорних за тешке повреде хуманитарног права, већ и остварење услова за међуетничко и међуконфесионално помирење народа који живе на просторима некадашње Југославије.
Влада Републике Србије је више пута јасно саопштила да је пре свега у интересу Србије да се што пре оконча сарадња са Међународним кривичним трибуналом.
Влада Републике Србије је на седници одржаној 20. јула 2006. године усвојила Акциони план за окончање сарадње са Хашким трибуналом. У оквиру спровођења усвојеног плана, формиран је тим за имплементацију Акционог плана. У тиму за спровођење Акционог плана именовани су координатори, председник Националног савета Србије за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.
У рад на спровођењу Акционог плана су укључени сви надлежни државни органи. Тим за спровођење Акционог плана је на својој седници, одржаној 28. јула 2006. године, усвојио Оперативни план активности. У оквиру спровођења Акционог плана одвијају се свакодневне оперативне акције у циљу проналажења и изручења преосталих хашких оптуженика.
Тим за спровођење Акционог плана је припремио и ставио у даљу процедуру предлоге конкретних измена позитивних прописа у Републици Србији у циљу успостављања ефикаснијег нормативног оквира за спровођење конкретних оперативних мера у реализацији Акционог плана.
Доношењем Акционог плана у јулу месецу ове године Влада Републике Србије је предузимала и предузима веома интензивне и опсежне активности преко надлежних оперативних тимова како би се успешно завршила сарадња Србије са Хашким трибуналом.
Предузете мере и активности потпуно јасно указују на то да постоји снажна политичка воља највиших државних органа да се сваки од преосталих хашких оптуженика, уколико се крије на територији Републике Србије, пронађе и, сагласно законима Србије, изручи Хашком трибуналу.
Користим и ову прилику да Вас обавестим о постојању спремности за потпуну сарадњу са Тужилаштвом Међународног кривичног трибунала и у делу који се односи на приступ документима и архивској грађи која је у поседу Републике Србије.
На огромну већину захтева Канцеларије тужилаштва надлежни државни орган Републике Србије - Национални савет за сарадњу са Међународним кривичним трибуналом је позитивно одговорио. До сада смо добили укупно 1.386 захтева Тужилаштва. На 95 одсто захтева Национални савет за сарадњу са Трибуналом је позитивно одговорио, а процењује се да тренутно постоји још само неколико нерешених захтева Тужилаштва који се сматрају ургентним.
Нови захтеви Тужилаштва Међународног кривичног трибунала стижу свакодневно и по њима се поступа по најхитнијем поступку. Око 400 сведока ослобођено је чувања државне, војне и службене тајне.
Од јуна месеца 2006. године до данас, закључно са 37. седницом Националног савета Србије за сарадњу са Међународним кривичним трибуналом, која је одржана 23. новембра 2006. године, одговорено је на 58 захтева Тужилаштва за достављањем документације и 24 сведока је ослобођено дужности чувања тајне.
Желим да Вас обавестим и да је 2. марта 2006. године прихваћен предлог Канцеларије Тужилаштва о практичним модалитетима увида у архиве државних органа, којима се омогућава Тужилаштву лакша доступност документима који су у поседу државних органа.
Подсетио бих Вас да је у мају 2006. године усвојен у Скупштини државне заједнице Србија и Црна Гора веома важан Закон о замрзавању имовине оптужених пред Међународним кривичним трибуналом који су у бекству и који је данас важећи закон Републике Србије.
На самом почетку излагања нагласио сам да Република Србија улаже све своје напоре да допринесе остваривању циљева Резолуције Савета безбедности којима је основан Међународни кривични трибунал, али исто тако и Резолуције 1534 из 2004. године којом је дефинисана "завршна стратегија" рада Трибунала. А то је ефикасно остваривање међународне правде према починиоцима тешких ратних злочина на пружање задовољења жртвама, али и на стварање услова за помирење народа захваћених бруталним грађанским ратом на подручју Југославије.
Влада Републике Србије подржава напоре Трибунала да свој рад учини ефикаснијим и праведнијим да би постигао строге рокове и услове предвиђене Резолуцијом 1534 Савета безбедности. У том смислу, Влада Републике Србије понавља да је веома важан трансфер суђења на домаће судове. Суђење пред домаћим судом може допринети остваривању циљева због којих је овај високи орган УН основао Међународни кривични трибунал у Хагу. Пред домаћим судом оптужени је пред веома строгим моралним ауторитетом због чињенице да одговара пред својим сународницима, за које је теже истицати приговор непристрасности.
Исто тако, домаћи суд може истински допринети остваривању племенитог циља међусобног помирења. Због тога Република Србија још једном изражава своју спремност да њени правосудни органи, посебно Специјално тужилаштво за гоњење починилаца ратних злочина и Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду, прихвате процесуирање и суђење оптужених, то јест њихово трансферисање из Хага.
И поред тога што су исказане високе оцене о досадашњем раду ових правосудних органа Републике Србије од стране самог Трибунала, Канцеларије тужилаштва, као и многих држава, посебно неких сталних чланица Савета безбедности, само је један случај оптуженог, и то тешко болесног коме се не може судити, који је из Хага пребачен у Републику Србију.
Тужилаштво Трибунала је уступило и два предмета о којима је спроводило истрагу домаћим правосудним органима (предмети "Зворник" и "Шкорпиони"), а остварена је директна сарадња са Специјалним већем за ратне злочине и Тужилаштвом за ратне злочине и у осталим предметима који се воде пред домаћим судовима. Тужилаштво Међународног кривичног трибунала је потписало споразум о непосредном коришћењу њихових архива од стране Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије.
Имајући наведено у виду, желим још једном да истакнем наше уверење да само узајамна сарадња и поверење могу значајно да допринесу остваривању правде.
Желим да Вас уверим да Влада Републике Србије остаје чврсто привржена ставу да се у потпуности изврше све међународне обавезе које су преостале да би сарадња са Трибуналом у Хагу била потпуна. Резултати који су до сада постигнути то најречитије потврђују.
Влада Србије има чврст став и наставља да предузима све што је у њеној моћи како би сви преостали оптужени, уколико се крију у Републици Србији, били лоцирани и пребачени у Хаг. Република Србија је опредељена да свима који су починили ратне злочине буде суђено, било пред Трибуналом или пред домаћим судовима.
Влада Србије ће предузети све расположиве мере како би у потпуности испунила своје међународне обавезе и сарадњу са Међународним кривичним трибуналом довела до краја.
Хвала.“
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе
-
Ваљево, 26. јул 2024.Реконструкција Опште болнице Ваљево по светским стандардима
-
Београд, 26. јул 2024.Унапређење сарадње са УК у области развоја ИКТ
-
Београд, 26. јул 2024.Декарбонизација енергетског сектора уз очување енергетске...
-
Београд, 26. јул 2024.Сарадња са УНДП на убрзаном развоју телекомуникација и јавног...