П:
О:
Читај ми
Разлике у ставовима чланица СБ УН о решењу статуса Космета
Београд,
16. децембар 2006.
Координатор државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић оценио је данас да су се на последњој седници Савета безбедности Уједињених нација виделе велике разлике у ставовима чланица СБ које треба да донесу одлуку о мирном и компромисном решењу будућег статуса Космета.
Самарџић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да то показује не само разлике унутар СБ него и унутар Контакт групе, уз напомену да се мора имати у виду да чланице ова два тела треба да донесу најважније одлуке у погледу наставка преговарачког процеса, као и да допринесу мирном и компромисном решењу будућег статуса Косова и Метохије.
Он је истакао да с тим у вези треба посматрати и улогу специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија и његов предлог решења будућег статуса Космета који он треба да изнесе крајем јануара или почетком фебруара.
Нас више од садржаја предлога занима шта ће о томе рећи Контакт група и шта ће о томе касније рећи СБ УН, нагласио је Самарџић, уз оцену да би Ахтисаријев предлог требало да се заснива на општој политици Контакт групе у вези с покрајином.
Истовремено, Самарџић је објаснио да то значи да би овај документ требало пре свега да погледа Контакт група и да се изјасни о њему пре него што он дође на разматрање у Београд и Приштину.
Према његовим речима, Контакт група мора претходно да успостави минимум консензуса о том предлогу јер Ахтисари, поред тога што би морао да се понаша у оквиру свог мандата, мора и своју политику и свој предлог да води у строгој сарадњи и координацији са Контакт групом.
Ахтисарију, с једне стране, мандат даје генерални секретар УН, а, с друге стране, то је мандат који му даје Контакт група и она мора бити меродавна за сваки његов чин, додао је Самарџић.
Суштина је да се Ахтисаријевим предлогом не преламају тако важне и деликатне ствари, као што је будући статус Косова и Метохије, што он очигледно има намеру и амбицију да учини, указао је Самарџић и напоменуо да би тај предлог морао бити довољно отворен да омогући даљи процес преговарања и то на начин који би био битно различит од досадашњег.
Такође, Самарџић је подсетио на то да Ахтисари није уложио велики напор да преговори напредују, о чему најбоље говори чињеница да је за време његовог мандата организован само један састанак о самом статусу Косова и Метохије.
Он је оценио да би морало да се иде ка отварању новог круга преговара на основу предлога које даје Ахтисари, а који одобрава Контакт група, и да би то била претпоставка да се даљи процес одвија у нормалном току и да на крају дође до СБ УН, који ће да донесе своју одлуку.
Самарџић је истакао да при томе треба имати у виду оквир УН, који је кључан за поштовања међународног права и правила међународног поретка, а без којег одлука која би омогућила мирно, трајно и свеобухватно решење не би ни могла да буде донета.
Он је истакао да с тим у вези треба посматрати и улогу специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија и његов предлог решења будућег статуса Космета који он треба да изнесе крајем јануара или почетком фебруара.
Нас више од садржаја предлога занима шта ће о томе рећи Контакт група и шта ће о томе касније рећи СБ УН, нагласио је Самарџић, уз оцену да би Ахтисаријев предлог требало да се заснива на општој политици Контакт групе у вези с покрајином.
Истовремено, Самарџић је објаснио да то значи да би овај документ требало пре свега да погледа Контакт група и да се изјасни о њему пре него што он дође на разматрање у Београд и Приштину.
Према његовим речима, Контакт група мора претходно да успостави минимум консензуса о том предлогу јер Ахтисари, поред тога што би морао да се понаша у оквиру свог мандата, мора и своју политику и свој предлог да води у строгој сарадњи и координацији са Контакт групом.
Ахтисарију, с једне стране, мандат даје генерални секретар УН, а, с друге стране, то је мандат који му даје Контакт група и она мора бити меродавна за сваки његов чин, додао је Самарџић.
Суштина је да се Ахтисаријевим предлогом не преламају тако важне и деликатне ствари, као што је будући статус Косова и Метохије, што он очигледно има намеру и амбицију да учини, указао је Самарџић и напоменуо да би тај предлог морао бити довољно отворен да омогући даљи процес преговарања и то на начин који би био битно различит од досадашњег.
Такође, Самарџић је подсетио на то да Ахтисари није уложио велики напор да преговори напредују, о чему најбоље говори чињеница да је за време његовог мандата организован само један састанак о самом статусу Косова и Метохије.
Он је оценио да би морало да се иде ка отварању новог круга преговара на основу предлога које даје Ахтисари, а који одобрава Контакт група, и да би то била претпоставка да се даљи процес одвија у нормалном току и да на крају дође до СБ УН, који ће да донесе своју одлуку.
Самарџић је истакао да при томе треба имати у виду оквир УН, који је кључан за поштовања међународног права и правила међународног поретка, а без којег одлука која би омогућила мирно, трајно и свеобухватно решење не би ни могла да буде донета.
-
Београд, 18. јул 2024.Србија наставља да се залаже за мир и стабилност
-
Београд, 16. јул 2024.Најоштрија осуда напада на српске новинаре у Косовској Митровици
-
Београд, 15. јул 2024.Наставак застрашивања и притисака на српски народ у Штрпцу
-
Београд, 9. јул 2024.Недвомислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца Џафера...
-
Београд, 6. јул 2024.Нови талас притисака на српски народ на Kосову и Метохији
-
Београд, 3. јул 2024.Ухапшена особа због ратног злочина у селу Кошаре на Косову и...
-
Београд/Брисел, 3. јул 2024.Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом
-
Београд, 28. јун 2024.Пресуда против четворо Срба скандалозна и политички мотивисана
-
Београд, 27. јун 2024.Наставак терора Приштине над Србима на Космету
-
Београд/Брисел, 26. јун 2024.Београд посвећен наставку дијалога са Приштином