Поповић је, на завршној конференцији пројекта „Алтернативне кривичне санкције у судској пракси“, истакла да је у протеклих неколико година постигнут огроман напредак у техничком сегменту, организационој структури и административним капацитетима Управе за извршење кривичних санкција, која је надлежна за спровођење ове врсте санкција.
У континуитету се ојачавају кадровски капацитети Управе за извршење кривичних санкција, нагласила је она, указавши на то да је током овог пројекта израђен Приручник за примену алтернативних санкција за носиоце правосудних функција.
Она је подсетила на то да су током пројекта организоване обуке за судије основних судова и тужиоце и њихове заменике са територије сва четири апелациона суда (Београд, Ниш, Нови Сад, Крагујевац), као и за представнике укупно 24 повереничке канцеларије у овим градовима.
Захваљујући ангажованом учешћу свих актера који су од самог почетка препознали значај алтернативних санкција, постигли смо велики напредак у овој области, а пројекти ове врсте су нам у томе највише помогли, нагласила је министарка правде.
У том смислу, Поповић је назначила да се овим видом санкција избегавају негативни ефекти затварања, попут стигматизације у друштву и лошег утицаја других осуђених лица, истовремено указујући на то да се тиме смањује и број осуђених и притворених лица у затворима, што за последицу има милионске уштеде у буџету Републике Србије.
Лица oсуђена на ову врсту санкција имају могућност да наставе своје школовање, или свој радни однос, као и да очувају породичне односе, што је посебно важно када су у питању малолетници, истакла је Поповић, додајући да ће Србија наставити да јача систем алтернативних санкција у складу са највишим, како европским, тако и светским стандардима.
Пројекат „Алтернативне кривичне санкције у судској пракси“ је финансирала Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији, а реализован је уз подршку Форума судија Србије и Правосудне академије Републике Србије.