Поповић, која председава Савету за сузбијање насиља у породици, истакла је да су одредбе Истанбулске конвенције интегрисане у правни систем Србије кроз одговарајуће нормативе Закона о спречавању насиља у породици, Породичног закона, Кривичног законика и Законика о кривичном поступку.
Према њеним речима, тиме се наша земља издвојила као европски лидер у погледу правног оквира којим се штите жртве насиља у породици и партнерским односима.
Она је оценила да је увођењем четири нова кривична дела и одговарајућом казненом политиком судова постигнут значајан напредак у области заштите жена од различитих облика сексуалног насиља.
Министарка је нагласила да је Србија једна од малобројних држава које законом предвиђају обавезну процену ризика од насиља у породици, посредством које надлежни органи могу да изаберу и примене адекватне мере заштите.
У циљу ефикасне превенције и заштите, како је подсетила,Србија је у мају 2021. године усвојила Стратегију за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године.
Она је нагласила да је независно експертско тело ГРЕВИО, које прати примену Истанбулске конвенције, препознало напоре Србије, као и постигнуте резултате, те је у свом извештају поздравило бројне иницијативе које је наша држава предузела ради прилагођавања својих норматива и праксе стандардима Савета Европе.
Поповић је посебно истакла значај медија у овој области и позвала их је да до краја пропрате судске поступке у случајевима породичног и родно заснованог насиља, како би јавност била упозната са исходом кривичног гоњења.
Став државе о насиљу према женама је јасан и недвосмислен. Зато је потребно да медији стану у јединствен фронт са надлежним државним органима, како би Србију учинили сигурним и безбедним местом за све наше грађане, а посебно за жене и девојчице, поручила је министарка.
На маргинама конференције, Поповић се састала и са генералном секретарком Савета Европе Маријом Пејчиновић Бурић.