Брнабић је, подсетивши на то да је 2019. године почео рад на ЈИСП-у, оценила да је овај систем најбоља и најважнија реформа у нашем образовном систему у последњих неколико деценија.
Она је прецизирала да тај систем укључује све аспекте просвете – број ученика, запослених, школских објеката, шта све ти објекти садрже, из којих школа ученици иду на даље школовање, да ли се уписују у гимназије или средње стручне школе, да ли и у коликом проценту напуштају школовање.
Такође, како је додала, систем укључује и информације о томе да ли се након средњих школа ђаци уписују на високошколске установе или одмах иду на тржиште рада и, ако иду, колико чекају на посао, да ли се запошљавају у сектору за који су и учили, колика им је просечна прва плата и друго.
Према њеним речима, на Порталу се налазе и подаци за високошколске установе о томе колико је просечно време студирања на свакој од тих установа, колико студенти чекају на посао када заврше школовање, да ли се запошљавају у области за коју су студирали и остало.
Премијерка је објаснила да је све то повезано са Централним регистром обавезног социјалног осигурања, нагласивши да се на тај начин, по први пут, добија веза између просвете и образовног система и привреде.
Са једне стране имамо младе људе који не могу да пронађу посао, а са друге стране привреду која не може да нађе квалитетне људе. Ово је систем који ће то повезати и наћи ћемо решење за ове проблеме, поручила је Брнабић.
Она је подсетила на то да од прошле године сваки ученик који се упише у основну школу добија свој јединствени образовни број, уз напомену да су ти подаци анонимизовани.
Ми не знамо која је то особа како бисмо заштитили личне податке грађана, али знамо статистички у које школе та деца иду, шта раде даље, колико смо уложили новца у образовање по глави становника и после колико времена нам се тај новац вратио, да ли смо као држава добро инвестирали у наш образовни систем, јер ако нисмо, треба нешто да променимо, прецизирала је Брнабић.
Такође, како је додала, овај систем даје податке и о запосленима, јер сада по први пут можемо да видимо тачан број запослених на неодређено, одређено време и по неком другом типу уговора.
Први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић рекао је да дигитализација није само техничко-технолошки, већ друштвени процес који штеди време, ресурсе, средства и управу чини услужном и правим сервисом грађана.
Он је навео да је дигитализација дубоко укорењена у образовни систем и да се одвија на три колосека, а пре свега путем креирања електронских сервиса за грађане, попут електронског уписа у вртића, основне и средње школе, што је омогућено у претходном периоду.
Други правац деловања, како је објаснио, јесте увођење нових технологија које су, пре свега, алати у извођењу наставе и унапређивање дигиталних компетенција код наставника и ученика, док је трећи колосек дигитализација процеса рада и управљања самим системом.
Ружић је нагласио да ЈИСП представља темељ за модернизацију управљања и омогућава доношење одлука на основу релевантних и егзактних података, рационализацију финансирања, смањење административног оптерећења и друго.
Присутнима се обратио и директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић, који је навео да тренутно приближно 1.300.000 грађана користи портале електронске управе.
Између осталог, он је подсетио на то да се на порталу електронске управе налази и еСандуче, које је постало стандард за електронску комуникацију државе и грађана, уз напомену да је до сада послато више од 500.000 решења у еСандуче.
Јовановић је указао на то да је до сада 87 милиона докумената размењено електронским путем по службеној дужности, да је електронским путем пријављено 330.000 беба, а 190.000 деце уписано у вртиће.
Представница Министарства просвете, науке и технолошког развоја Анкица Савић предочила је да је ЈИСП "жив" систем, односно да се подаци које садржи свакодневно ажурирају.
Константно радимо на његовом унапређењу и планирају се одређене надоградње како би био што функционалнији и ефикаснији са циљем да што боље користи грађанима, институцијама и осталим заинтересованим странама, закључила је Савић.