Париводић је на презентацији ЦЕФТА споразума у Привредној комори Србије објаснио да се, када се одузме дефицит остварен у размени са Бугарском и Румунијом, које улазе у Европску унију, долази до 800 милиона евра суфицита оствареног са осталим земљама потписницама поменутог споразума.
Он је навео да је циљ потписивања овог споразума успостављање слободне трговине, укидање царина на сто одсто индустријске робе и на 90 одсто пољопривредних производа, и додао да Србија није могла да не потпише ЦЕФТА споразум јер би то значајно отежало њен трговински положај у региону.
Истовремено, Париводић је подсетио на то да су раније између земаља западног Балкана постојала 32 билатерална споразума, а да је сада сва та проблематика садржана и обухваћена једним текстом, ЦЕФТА споразумом, који ступа на снагу када га ратификује пет земаља из региона југоисточне Европе.
Руководилац Групе за порекло робе Управе царина Министарства финансија Владе Србије Тихомир Богићевић истакао је да је дефинисање порекла робе у Споразуму једно од најважнијих питања са којим се привредници у Србији детаљно морају упознати.
Богићевић је указао на то да је једна од најважнијих новина у овом споразуму дијагонална акумулација порекла, која подразумева да се сви производи који буду долазили из земље потписнице ЦЕФТА споразума, а у које је уграђена сировина или репроматеријал из друге чланице ЦЕФТА, третирају као домаћи производи.
Уколико се из Босне и Херцеговине у Србију увезе млеко за производњу кајмака, а тај се кајмак произведе у нашој земљи, он ће бити третиран као српски производ, објаснио је Богићевић.
Према његовим речима, уколико се овај кајмак извезе у Хрватску и тамо прође кроз додатну обраду, промениће земљу порекла и биће - Хрватски, али ће задржати одредницу да води порекло из регије.
Другачије ће, међутим, бити третиране сировине и репроматеријал који долазе из других земаља, рецимо из Русије, јер ће се у том случају сви производи из Србије у које је уграђена сировина из те земље царинити на некој од регионалних граница земаља ЦЕФТА, напоменуо је он.
Богићевић је рекао да ће сви производи морати да имају Сертификат ЕУР1, у коме ће бити назначено да ли је производ стекао порекло са акумулацијом или без акумулације порекла.
Државни секретар за економске односе са иностранством Влатко Секуловић такође је указао на то да је БиХ затражила да се посебним чланом ЦЕФТА споразума заштити њена пољопривредна производња до три године.
Та заштита, пре свега, предвиђа органичења у извозу меса, млека, пива, воде и кондиторских производа из Србије, указао је Секуловић и изразио очекивање да ће БиХ то право заштите у наредне три године и применити.
Истовремено, он је оценио да би било добро, имајући у виду потписивање ЦЕФТА споразума, да се повуку одређена законска решења везана за дуван која од 1. јануара ступају на снагу.
Према његовим речима, од првог јануара 2007. године ступа на снагу нов закон који предвиђа повећање акциза на домаће цигарете и промену досадашњег односа тог "намета" између страних и домаћих цигарета.
До сада су акцизе износиле 10 динара на стране и један динар на домаће цигарете, а од наредне године оне ће износити десет динара на стране и два динара на домаће цигарете, прецизирао је Секуловић и додао да та решења треба повући јер не одговарају новој ситуацији.
Он је навео да је питање заштите домаћих произвођача комплексно и да ће Влада Србије морати да донесе стратегију којом ће уредити како и на који начин ће заштитити домаћу дуванску индустрију.
Секуловић је најавио да ће у Србији бити формиран и Секретаријат ЦЕФТА, чији ће задатак бити да прати спровођење овог споразума и помаже привредницима у његовој примени.
Споразум ЦЕФТА од сутра ће бити представљен на интернет страни
ПКС, па ће сви привредници заинтересовани за детаље тог документа моћи да га погледају.