Влада Републике Србије саопштила је данас да је, након једногодишњег међународног архитектонског конкурса, који је спровео УНДП, лондонски архитектонски студио Аманде Левит (АЛ_А) изабран да изради пројекат нове концертне дворане Београдске филхармоније.
П:
О:
Читај ми
Изабрано идејно решење за концертну дворану Београдске филхармоније
Београд,
12. април 2022.
Концертна дворана Београдске филхармоније је највећа културна инвестиција у региону деценијама. Смештен поред историјске Палате Србија на Новом Београду, пројекат представља изузетну посвећеност изградњи светлије, одрживије будућности града према визији Ивана Тасовца.
Са више просторија за извођење, одржавање проба и креативни рад, укључујући симфонијску концертну салу са 1.600 места, дворана ће бити прва те врсте на Балкану, међународно призната платформа за музичко извођење светске класе која ће допринети друштвеном, економском и еколошком развоју Србије.
У име Владе Србије, у партнерству са Кабинетом премијера Републике Србије, Министарством културе и информисања, Градом Београдом и Београдском филхармонијом, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) покренуо је 2021. године међународни конкурс за дизајн намењен најпознатијим светским архитектонским фирмама. Пристигло је 37 пријава из 15 земаља, а осам кандидата је позвано да пређе у следећу фазу.
Међународни жири, састављен од архитеката, стручњака за концертне дворане и конкурсе, као и од представника Владе Србије, Министарства културе и информисања, Града Београда и Београдске филхармоније, оцењивао је нацрте развијене по детаљним смерницама и техничким концептима које су израдили консултанти за стратешко планирање уметности и културе британске мултинационалне фирме Аруп, као и према плану детаљне регулације Града Београда.
Од финалних шест кандидата добијених и оцењених од стране жирија, за победника је проглашен лондонски студио АЛ_А.
Вршилац дужности директора Београдске филхармоније Дарко Крстић рекао је да будућност те институције коначно добија своје јасне контуре, подсетивши на то да је пре много година, некадашњи директор Филхармоније Иван Тасовац кренуо у вишедеценијски сан – да сагради величанствени дом за Београдску филхармонију, водећи оркестар у региону, стварајући међународно признати центар за музику, регионални центар културе и уметности и нови симбол Београда и Србије.
Одушевљени смо решењем студија АЛ_А, дизајном који, не само да слави јединственост нашег оркестра, већ и пружа приступачно, посебно и атрактивно место за друштвена окупљања у главном граду Србије које слави стил живота Београда као европске метрополе и нови дом Београдске филхармоније какав заслужује, рекао је Крстић.
Директорка АЛ_А Аманда Левит истакла је да величанствено окружење парка Ушће, на обалама реке Дунав, шаље моћну поруку о преображењу и поновном враћању природи наших градова како бисмо их учинили зеленијим и лепшим просторима, оценивши да је то одлично место да се пошаље порука визије Србије за будућност.
Она је навела да ће концертна сала бити израз складности између природе, архитектуре и музике, на стожерној тачки у Европи где се сусрећу Исток и Запад, напоменувши да ће то бити место где ће се људи из свих крајева и култура, свих узраста и вештина, окупљати како би уживали у музици свих жанрова.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је да је концертна дворана Београдске филхармоније тренутно највећи инфраструктурни пројекат у области културе у Србији и у региону, али и један од највећих у Европи.
Поносна сам на то што је реализација овог вишедеценијског сна многих наших професионалних музичара, младих талената, љубитеља музике, али и грађана Србије - коначно на помолу и верујем да ће управо изградња ове дворане бити једна од највећих заоставштина у култури ове владе, рекла је премијерка.
Према њеним речима, јасно је колико је важно улагање у културу и образовање као стубове успешне и јаке модерне државе, што је држава до сада и показала бројним сличним пројектима.
Ова дворана засигурно ће постати нова знаменитост Београда и привући ће нове посетиоце у нашу земљу, али и својим богатим културним програмом допринети бољем квалитету животу свих наших грађана, оценила је Брнабић.
Премијерка је изразила уверење да ће ово постати још једно чвориште за стварање контаката и размену знања, креативних идеја и искустава како домаћих, тако и страних уметника.
АЛ_А је награђивани архитектонски студио који је основала архитекта Аманда Левит, добитница британске награде РИБА Стерлинг. Њени завршени пројекти укључују нови улаз, двориште и галерију за музеј Викторија и Алберт у Лондону и Музеј уметности, архитектуре и технологије у Лисабону.
Овај студио предводи међународни тим који укључује пејзажне пројектанте фирме ВДЛА (Van Dyke Landscape Architects, Inc.), инжењере португалске фирме "AFA Consult" и локалне архитекте Београдског студија Забриские, док Аруп наставља своју улогу у домену акустичног дизајна.
Израда техничке документације подељена је у три фазе и биће у складу са Законом о изградњи и планирању. Рок за израду техничке документације и добијање свих потребних дозвола и сагласности процењен је на 18 месеци.
Аманда Левит (АЛ_А) о свом концепту:
Концертна дворана Београдске филхармоније је изузетно значајан пројекат за град Београд и Србију. Пројекат је највећа културна инвестиција у региону деценијама, смештена на важном месту са невероватно богатом историјом - поред Палате Србија, на ушћу двеју великих европских река и са погледом на природну очуваност Великог ратног острва. То је изузетан показатељ амбициозне визије које Београд има за своју будућност.
Предео око реке Дунав и амбијент парка је наша полазна тачка. Коришћење водене површине да би се у њој одразила зграда и околна природа дочарава мочварно подручје које је првобитно омогућило српском народу да се овде успешно развија. Поновно враћање парка природи као амбијента за нову концертну дворану шаље напредну поруку о потреби да наше градове преобразимо и учинимо их зеленијим, чистијим и лепшим.
Сада више него икад, напетост која влада између природе и градова мора се помирити. Ми то овде радимо тако што замишљамо концертну дворану Београдске филхармоније као израз хармоније, склада између грађевине и природног простора, између истока и запада, између старог и новог, између генерација и између култура.
Концертна дворана Београдске филхармоније састоји се од четири главне просторне целине – велике дворане за концерте, сале за рецитале, креативног центра и подијума – сваки са другачијим карактером, славећи различите музичке жанрове, привлачући различиту публику и подстичући различите активности.
Ове четири просторне целине окружују друштвени простор који чини срце концертне дворане Београдске филхармоније, са заједничким помоћним просторијама смештеним испод новоствореног градског трга.
Кроз овако уређен простор стварамо зграду без предње и задње стране, што резултира једном архитектонском панорамом. Зграда и нови унутрашњи заједнички друштвени простор окупљају се под надстрешницом која се простире на сваком месту, меко се ослањајући између њих.
Кроз ову експресивну форму зграда говори о кретању музике. Материјалност овог покрова створиће ефекат таласања који одражава шарене воде реке Дунав, одражавајући пејзаж који се мења са променом годишњих доба и наговештавајући један нови споменик културе.
-
Београд, 20. децембар 2024.Влада донела уредбу о исплати износа као увећања уз пензију
-
Београд, 20. децембар 2024.Објављивање документације доступне кроз апликативни систем...
-
Београд, 13. децембар 2024.Објављена сва документа у вези са обрушавањем надстрешнице у...
-
Београд, 12. децембар 2024.Објављено више од 60 докумената везаних за пад надстрешнице у...
-
Београд, 12. децембар 2024.Увећана средства за материјалне трошкове високошколских...
-
Београд, 12. децембар 2024.Објављивање докумената у вези са падом надстрешнице у Новом Саду
-
Београд, 12. децембар 2024.Донета одлука да документација о паду надстрешнице у Новом Саду...
-
Београд, 5. децембар 2024.Усвојен Предлог закона о изменама и допунама Закона о...
-
Београд, 28. новембар 2024.Манифестација „Један народ, једна Србија” од 13. до 15. децембра у...
-
Београд, 22. новембар 2024.Предлог закона о допуни Закона о високом образовању повучен из...