Гојковић је истакла да је, захваљујући свему томе, као и великом доприносу опстанку српског народа у често турбулентним и тешким временима, ова библиотека с пуним правом постала једна од стожерних тачака целокупне наше културе.
Она је нагласила да, упркос масовности информација и доминацији инстант садржаја, суштинска моћ књиге није избледела нити ће икада и напоменула да су библиотекари упорни и вредни чувари писане речи и непроцењивог богатства нашег културног наслеђа, додавши да је библиотекарство један од кључних сегмената нашег културног живота.
Гојковић је подсетила на то да је време у коме је библиотека стварана било доба почетка обнове српске државе и самим тим великих надања, период испуњен оптимизмом и обележен преданошћу и великом посвећеношћу најумнијих и најобразованијих људи тог времена, било да су живели у Београду, Новом Саду, Будиму, Пешти или Темишвару, да је највиђенијим културним посленицима на првом месту био је рад у корист свог народа и његово уздизање у сваком смислу, првенствено образовном.
Потпредседница Владе је навела да су Јован Хаџић и остали великани, који су основали Матицу српску и њену библиотеку, имали и мисију и визију и додала да су они врло добро знали колико је важна улога књига, њихово издавање и ширење, не само ради стицања знања, већ и због јачања националног јединства које је у то у време било и идеја водиља и прека потреба.
Она је рекла да је поред културног, научног и патриотског мотива, формирање прве јавне научне библиотеке у српском народу прича и о човекољубљу и несебичности, а да поклањањем својих личних библиотека - Сава Текелија, Платон Атанацковић и други добротвори, нису само градили националну установу културе, већ и на делу показали шта је брига за друштво и заједницу.
Њихово доброчинство и схватање да је подршка култури и образовању најбоље улагање у будућност, исправан је путоказ и људима савременог доба, закључила је Гојковић на обележавању дана једне од најважнијих и најстаријих институција културе на овим просторима.
Овом приликом уручена је Награда Златна књига Библиотеке Матице српске, која је ове године припала проф. др Љиљани Пешикан Љуштановић, теоретичарки и историчарки књижевности, антологичарки и библиографу.