Канцеларија за информационе технологије и електронску управу је саопштила да је ово први такав центар у региону, тек трећи у Европи, после Осла и Москве, и 16. у свету који је основао Светски економски форум.
Центар је почео са радом у марту, под окриљем Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, а уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП).
Ова институција основана је са идејом да помогне да се знања у науци брзо искористе у привреди, а да се Србија позиционира у свету као извозник памети и иновација. Спајаће науку и привреду и омогућиће да се фундаментална истраживања у области биотехнологије, молекуларне биологије и медицине користе за развој привреде.
Као први корак, данас су директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић и директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић потписали Споразум о коришћењу Националне платформе за вештачку интелигенцију, којим се овом институту обезбеђује простор за складиштење података од значаја за даља истраживања.
Дата им је додатна ИТ инфраструктура и подршка у коришћењу суперкомјутера, односно Националне платформе за вештачку интелигенцију, чиме ће се обезбедити да се подаци, који су кључни за доношење закључака, неупоредиво брже обрађују и тиме уштеде месеци научноистраживачког рада.
Директорка Центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији Јелена Бојовић истакла је да наука и технологија јако брзо напредују, а ми можемо да их искористимо у свакодневном животу тако да нам буде једноставњи и лакши.
Управо то је улога Центра – да повезивањем науке, нових технологија, знања и привреде помогне да се боље и ефикасније лечимо, да нам буду доступни нови иновативни лекови и апарати, да живимо у здравијем друштву захваљујући технолошким решењима за одлагање отпада или аутоматским мерачима загађености ваздуха, објаснила је она.
Бојовић је додала да је улога Центра и да предлаже иновативне прописе који ће олакшати примену технологије уз заштиту права, као и да направи екосистем за развој и примену биотехнологије и биоинформатике.
Кроз сарадњу са свим центрима у свету и лидерима Светског економског форума, Србији се пружа прилика да користи најновија научна достигнућа, и да уједно омогући промоцију наше науке, привреде и знања.
Пројекти којима ће се Центар бавити обухватају и развој јединственог електронског досијеа о пацијентима и брзу дијагностику болести, паметнији избор лекова кроз персонализовану медицину (познато је који лекови имају боље дејство на пацијенте са којим генским маркерима) и употребу вештачке интелигенције у брзој и паметној дијагностици ретких болести.
Такође, Центар ибухвата и употребу нових технологија у фармацеутској индустрији, примену ћелијске и генске терапије, као и развој брзорастућих високотехнолошких компанија у сектору здравства.
Центар ће окупљати научнике и истраживаче, представнике државе, индустрије и цивилног друштва ради стварања услова за развој, тестирање и усавршавање нових технологија, а настојаће да развије и међусекторска партнерства како би се подстакле иновације за добробит друштва, додаје се у саопштењу.