Станивуковић је, на представљању Извештаја о реализацији Програма реформе управљања јавним финансијама 2021–2025 за 2021. годину, рекао да је реформа управљања јавним финансијама за Министарство кључна јер се односи на све сегменте буџетског циклуса.
Он је на петом састанку дијалога о политици управљања јавним финансијама подсетио на то да је Влада у јуну прошле године усвојила програм са пратећим акционим планом, и да он представља други по реду петогодишњи програм у тој области.
Државни секретар је истакао и да је акценат новог програма на процесу дигитализације у јавним финансијама, али и на усклађивању са обавезама из процеса европских интеграција.
У претходном периоду, како је напоменуо, спровели смо неколико веома важних реформи из области дигитализације јавних финансија, попут еФискализације, а такође смо кренули у имплементацију разних структурних реформи, попут еФактуре и еОпремнице, на којима ћемо радити у наредном периоду.
Према његовим речима, када се говори о усклађивању обавеза из процеса европских интеграција, то је у потпуности у складу са државном политиком, јер је наш основни спољнополитички циљ пуноправно чланство у ЕУ.
Он је указао на то да је успостављање свеобухватних и добро организованих јавних финансија предуслов за успешне процесе реформи и у другим областима јавне управе.
Станивуковић је додао да је посебно важно напоменути да је ПФМ програм уско повезан са Стратегијом реформе јавне управе за период од 2021. до 2030. године.
Претходне две године биле су пуне изазова, како у области здравства, тако и у области привреде, што је довело до великог притиска на јавне финансије. Управо се у овоме и огледа значај реформе управљања јавним финансијама, објаснио је он.
Према његовој оцени, захваљујући стабилности јавних финансија, фискалној и макроекономској стабилности и фискалном простору који је креиран претходних неколико година, Србија је у току пандемије имала много мање економских последица у односу на друге земље.
Државни секретар је, подсећајући на то да је у априлу Влада усвојила Извештај о реализацији Програма реформе управљања јавним финансијама за 2021. годину, рекао да је у претходној години реализовано чак 11 од 12 предвиђених активности.
Наиме, како је прецизирао, постигнут је напредак у области буџетирања јавних расхода, а интензивирани су и напори у развијању средњорочног планирања и повезивање буџета корисника јавних средстава.
Управљање јавним инвестицијама представљало је за нас један од приоритета у 2021. години. Фокус је био на набавци и успостављању информационог система ПИНИС, на пуној примени уредбе о управљању капиталним пројектима и свеобухватном праћењу капиталних пројеката без обзира на извор финансирања, објаснио је Станивуковић.
Шеф Одељења за сарадњу у Делегацији Европске уније у Србији Никола Бертолини рекао је да је управљање јавним финансијама као пасош једне земље за улазак у ЕУ.
Ретко причамо о управљању јавним финансијама током наших дијалога о јавним политикама, али ми претпостављамо да земља треба да има добро, транспарентно и делотворно управљање јавним ресурсима. Ово је битан аспект свих наших партнерстава и дијалога које водимо са одређеном земљом, предочио је Бертолини.
На значај постојања систематског програма управљања јавним финансијама указала је и шефица Економског одељења Амбасаде СР Немачке Ана-Кристина Пиплица, док се члан Фискалног савета Никола Алтипармаков захвалио на томе што овај савет, иако формално није део Радне групе за реформу управљања јавним финансијама, има могућности да сарађује са колегама ако би се дошло до оптималних решења.
Алтипармаков је рекао да је најважније што на овај начин, дијалогом не само између кључних државних, већ и независних институција и цивилног сектора, можемо да искристалишемо продуктиван пут ка стандардима ЕУ.
Имајући у виду наше локално наслеђе и институционалне капацитете важно је наћи најоптималнији и најефективнији начин за имплементацију тих стандарда, закључио је он.