Михајловић је након потписивања овог документа, којем је присуствовао и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб, истакла да је циљ државе повећање енергетске ефикасности топлана и коришћење енергената који не загађују животну средину.
Она је, наводећи да је сектор топлотне енергије подједнако важан у процесу енергетске транзиције, објаснила да се овај пројекат тиче и модернизације у још шест градова, а допринеће квалитетнијем грејању, посебно што већина топлана није реконструисана 30 година.
Наши циљево су диверзификација у гасном сектору, енергетска ефикасност, Зелена агенда и енергетска транзиција, а важан сегмент у укупном енергетском билансу јесте и топлотна енергија, те је стога наша порука да нема одустајања од процеса енергетске транзиције, поручила је Михајловић.
Напротив, како је нагласила, показаћемо да можемо бити бржи и ефикаснији, а наши нови капацитети ће производити чистију и здравију енергију.
Потпредседница Владе је објаснила да је циљ да даљинско грејање постане финансијски одрживо, енергетски ефикасније, са смањеним емисијама штетних гасова.
Данас показујемо да у Београду и те како водимо рачуна не само о томе да грађани имају квалитетније грејање, већ је ова топлана пример како је могуће користити ОИЕ, јер ће се из соларних панела производити део енергије, предочила је она.
Михајловић је подсетила на то да сарадња са СР Немачком траје дуги низ година и када говоримо о свим пројектима које смо заједно реализовали у енергетици и грађевинарству доћи ћемо до износа од 1,5 милијарди евра.
У складу са тим, она је навела да са Немачком развојном банком први пут у Србији радимо на томе да топлане потпуно промене гориво које користе, те да су већ завршене топлане на биомасу у Прибоју и Малом Зворнику, а радиће се на томе и у Новом Пазару и другим градовима.
Шиб је указао је на то да је Немачка водећи донатор у енергетском сектору са више од 200 милиона евра годишње, а главни циљ је подршка партнерима у Србији у спровођењу Зелене агенде.
У октобру 2021. потписали смо климатско партнерство са Србијом. Партнерство које имамо са Министарством рударства и енергетике показује како је могуће постићи напредак у енергетској транзицији и истовремено постићи енергетску стабилност, рекао је амбасадор.
Наставићемо да сарађујемо и пружамо подршку пројектима Министарства који се односе на унапређење енергетске ефикасности и процесу енергетске транзиције, поручио је он.
Радојичић је подвукао да је изузетно важно што ће се у Београду смањити емисија штетних гасова, а уштедеће се и на енергији и новцу.
Баста је објаснио да ће реализацијом овог пројекта бити унапређена испорука топлотне енергије, омогућиће се сигурније снабдевање и смањиће се зависност од увоза енергената за потребе ЈКП „Београдске електране“.
Београд је последњи град који је потписао уговор у оквиру пете фазе пројекта рехабилитације система даљинског грејања, који се реализује заједно са KfW. Пројекат се иначе реализује у још шест градова, и то Нишу, Лесковцу, Јагодини, Бору, Неготину и Сенти, а укупна вредност износи 32 милиона евра.