Михајловић је истакла да Србија и Румунија представљају добар модел добросуседства и да су две земље кроз историју биле повезане пријатељским односима њихових народа, додавши да су, пре 50 година, пуштањем у рад ХЕ „Ђердап 1“ Србија и Румунија добиле важну и нераскидиву везу.
Ова хидроелектрана је учинила да Дунав буде река која нас повезује и чији смо потенцијал заједно успели да искористимо за производњу најчистије, зелене енергије, нагласила је потпредседница Владе.
Док изражавамо захвалност инжењерима и свим радницима у Србији и Румунији који су учествовали у изградњи ХЕ и омогућили да она буде један од стубова наше енергетске безбедности, једнако смо свесни обавезе коју имамо ми који данас управљамо енергетским системима наших земаља, рекла је она.
Имамо обавезу да улагањем у ревитализацију продужавамо животни век наших заједничких хидроелектрана, али и да гледамо у будућност, као што су радили и они пре нас када су донели одлуку да уђу у тако велики и сложени пројекат, навела је Михајловић.
Она је истакла да су, у моменту када се цела Европа и свет суочавају са изазовима и кризом и истовремено спроводе процес енергетске транзиције, потребни сарадња, заједнички пројекти и солидарност.
Потпредседница Владе је на Ђердапу разговарала и са министром енергетике Румуније Вирџилом Данијелом Попескуом о сарадњи двеју држава у области енергетике, повезивању у гасном сектору, заједничкој изградњи инфраструктуре и новим пројектима у области електроенергетике, посебно о РХЕ „Ђердап 3“.
Она је том приликом истакла да је за Србију приоритет изградња нових енергетских капацитета, посебно оних који за производњу енергије користе обновљиве изворе енергије, као и регионално повезивање у гасном сектору.
Желимо да заједно радимо на реализацији пројекта „Ђердап 3“, који је један од најважнијих пројеката које Србија има у свом новом инвестиционом циклусу. Изградња ове РХЕ је од регионалног значаја и већ смо разговарали са компанијама које су заинтересоване, али је важно да и Румунија буде део тако великог пројекта, рекла је Михајловић.
Према њеним речима, Србија и Румунија имају традиционално добре и пријатељске односе, а наша трговинска размена бележи раст, при чему је прошле године износила две милијарде евра.
Она је пренела да је било речи и о сарадњи у време енергетске кризе, посебно када је реч о диверзификацији у гасном сектору, будући да су и Србија и Румунија у регионалној радној групи за смањење зависности од једног добављача гаса, која је део Платформе ЕУ за заједничку куповину енергије.
Градимо гасовод Ниш–Димитровград који ће нам омогућити да добијамо гас и из ЛНГ терминала у Грчкој и гас из Азербејџана, али је наш план да се повежемо гасоводима и са другим суседима, међу којима је и Румунија, напоменула је потпредседница Владе.
Према њеним речима, повезивање Србије и Румуније гасном интерконекцијом јесте потенцијални заједнички пројекат и ове године ће бити завршена пројектно-техничка документација.
На састанку са Попескуом било је речи и о потреби да се што пре одржи заседање Мешовите комисије за Ђердап, како би се превазишле све препреке које постоје када је реч о уговору из 1995. године, а договорено је и формирање оперативних тимова, истакла је Михајловић.
Потпредседница Владе је указала на то да је споменута и могућност изградње нафтовода од нафтних поља у западној Румунији до Србије, с обзиром на то да је Румунија највећи произвођач нафте и гаса у Централној и Источној Европи.