Којчин је у изјави за агенцију Танјуг навела да су у то укључена и јавна предузећа и установе чији је оснивач Република Србија, при чему је више од 31.000 особа проглашено вишком запослених.
Она је подсетила на то да је поменути програм Влада Србије усвојила још 2005. године с циљем да привредним друштвима, јавним предузећима и установама из области здравства, културе, образовања и других области чији је оснивач Република помогне у припреми за успешну приватизацију, али и у решавању радно-правног статуса утврђеног вишка запослених.
Овај програм се, међутим, не односи на решавање питања запошљавања радника којима престаје радни однос по основу стечаја и ликвидације, истакла је Којчин и додала да је у јануару ове године извршена делимична или потпуна исплата за 42 предузећа у износу од приближно 796 милиона динара, а на основу Програма за решавање вишка запослених.
Према њеним речима, између осталих, ту спадају и следећа предузећа: "Емпа" из Алексинца, ТИГ из Грделице, "Фабрика каблова" из Јагодине, ФАП из Прибоја, "Љубиша Миодраговић" из Пријепоља, ФИК из Кучева, "Савремена конфекција" из Рашке, ХИ "Жупа" из Крушевца, ИМТ из Раковице, "Застава аутомобили" из Крагујевца, "Лола" корпорација, "Вискоза" из Лознице и “Железнице Србије”.
Такође, Којчин је објаснила да програм за решавање вишка запослених у предузећима припрема менаџмент конкретног предузећа, односно, привредно друштво, јавно предузеће и установа, који га затим достављају Сектору за запошљавање Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.
Министарство је прошле недеље прихватило програм за решавање социјалног статуса вишка запослених у још 31 предузећу, за шта ће Влада Србије издвојити 869 милиона динара, истакла је она.
Од 2002. до 2004. године, напоменула је Којчин, средствима из републичког буџета финансирано је 92.996 радника који су остали без посла услед реструктурирања и приватизације.
Којчин је навела податак да је до 30. јуна 2005. године финансирано 12.285 радника из предузећа која су у процесу реструктурирања или се спремају за приватизацију, при чему се више од 95 одсто ових радника определило за једнократну новчану накнаду, најчешће без плана о поновном запошљавању.