Поред чланова Радне групе из медијских и новинарских удружења и из државних органа, састанку су присуствовали и шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Емануеле Жиофре, шеф Мисије ОЕБС у Србији амбасадор Јан Брату и представници Амбасаде Краљевине Норвешке и Фондације Конрад Аденауер, партнера који су сарађивали на изради стратегије и акционог плана.
Брнабић је изразила захвалност свим учесницима састанка, посебно представницима медијских и новинарских удружења, на оценама и предлозима у вези са даљим спровођењем Стратегије и Акционог плана, и још једном нагласила важност наставка дијалога, који је у заједничком интересу.
Она је истакла да приоритети у наредном периоду морају бити, пре свега, измене и допуне Закона о јавном информисању и медијима, да тај процес треба да се убрза и да се консултације наставе и у техничком мандату Владе.
Поред тог закона, премијерка је као приоритет издвојила и наставак рада на изменама Кривичног законика у вези са питањима кривично-правне заштите новинара, као и измене и допуне Закона о електронским медијима.
Председница Владе је, такође, замолила за помоћ партнере из међународних организација за израду недостајуће анализе релевантног медијског тржишта.
Гојковић је рекла да за Министарство културе и информисања измене и допуне поменутих закона остају апсолутни приоритет, и додала да је реч о изузетно важним документима који захтевају широку јавну расправу.
Представници медијских и новинарских удружења, који су чланови Радне групе, сложили су се да је део активности из Акционог плана урађен, али да постоје кашњења у имплементацији.
Заједничка оцена је да се посебно касни са усвајањем измена и допуна Закона о јавном информисању и медијима и да је јако важно да се тај процес убрза.
Измене и допуне тог закона важне су и због питања пројектног суфинансирања које треба пажљиво регулисати, али и због успостављања социоекономског дијалога ради бољег професионалног и радноправног статуса новинара и медијских радника.
Према оцени представника медијских и новинарских удружења, радна група која је радила на изменама и допунама закона имала је велики број чланова што је утицало на њену ефикасност.
Поред овог, речено је да се касни и са изменама и допунама Закона о електронским медијима.
Говорећи о појединачним активностима, као добар пример наведени су пројекти које се односе на област медијске писмености.
Када је реч о активностима које нису завршене, представници медијских и новинарских удружења истакли су потребу да се уради свеобухватна анализа релевантног медијског тржишта која сада недостаје, и такође питање преосталих односно незавршених приватизација медија.
У разговору је, такође, истакнута важност питања синдикалног организовања и радно-правног статуса новинара.
Жиофре је поновио да су слобода медија и слобода изражавања од изузетне важности за ЕУ, додавши да је веома позитивно то што је Медијска стратегија донета у инклузивном и транспарентном процесу, али да је спровођење одложено, посебно у погледу важних очекиваних законских измена.
Према његовим речима, зато је важно да РГ настави да прати и усмерава имплементацију Акционог плана и потребно је да се тај процес убрза, како би се оствариле конкретне позитивне промене.
Брату је,такође, нагласио важност рада РГ која прати имплементацију Акционог плана, имајући у виду кашњења али и чињеницу да ће ускоро бити потребно да се уради нови акциони план за наредне године.
Он је најавио да ће ОЕБС наставити да подржава активности на спровођењу стратегије као и све активности које се заједнички спроводе на унапређењу безбедности и заштите новинара.
Брату је указао на то да је увођење СОС телефона за пријаве претњи и угрожавања безбедности новинара једно од решења које је похваљено међу чланицама ове организације.
Шеф Мисије ОЕБС у Србији је истакао и важност Савета за штампу за унапређење медијске сцене Србије, и додао да ће ОЕБС наставити да подржава рад тог тела.
Договорено је да се у што краћем року одржи нови састанак у сличном формату на којем ће фокус бити на изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима.