Дмитровић је у уводном излагању истакао да је тема породичног насиља и насиља уопште, нажалост, постала једна од првих пет друштвених тема у Србији, као и да се социјални радници непосредно суочавају са последицама тог насиља, додавши да је неопходно сагледати који су извори и одакле креће та страшна агресија којој смо изложени.
Он је рекао да је често бивао лично нападан када је пре 15 година почео да пише и говори да томе у значајној мери доприноси агресија у електронским медијима, тада пре свега на телевизији, на којој се у ударним терминима пласирају бруталне сцене злочина.
Према његовим речима, данас су сцене насиља, без икаквог корективног фактора, доступне и деци на мобилним телефонима.
Кроз свакоднени медијски притисак у случајевима насиља у породици, социјални радници су приказани углавном у негативном светлу, као страна која није ваљано обавила свој посао, иако у конкретним случајевима, када се погледају извештаји, то често није тако, указао је Дмитровић.
Он је социјалне раднике позвао да сугеришу институцијама, ресорним министарствима и јавности начине превентивног деловања како би се смањила количина агресије у јавном простору и снизио ниво притиска и критике на њихов рад.
Дмитровић је подсетио и на улогу центара за социјални рад у погледу популационе политике, путем којих локалне самоуправе спроводе додатне мере подршке породици, у шта су се представници Министарства за бригу о породици и демографију уверили приликом обиласка више од 130 градова и општина.
Државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић нагласила је да је, поред рада на Породичном закону и Правилника о хранитељству, у току припрема за израду Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара за социјални рад.
Миловановић Минић је позвала запослене у центрима да сугеришу измене, изврше анализу ефеката примењеног организационог модела и актуелног стања у центрима, чиме би биле отклоњене недоумице по питању надлежности рада на терену.
У име Асоцијације социјалних радника састанку су присуствовали председница Управног одбора и директорка Центра за социјални рад у Пријепољу Рада Дивац, заменица председника Управног одбора из Старе Пазове Дајана Костић, директорка Центра за социјални рад у Чачку Бранимирка Радосавчевић, чланица Управног одбора и директорка Коморе социјалне заштите Србије Сандра Перић, као и секретар Асоцијације из Старе Пазове Оливер Ристић.
Дивац је навела да је тема насиља постала свакодневни ресурс медија, те да социјални радници, поштујући закон и етику, у таквим таблоидним вестима и емисијама у којима се открива идентитет деце немају могућност да се бране.
Чувајући идентитет корисника и професионални рад, криви смо и кад нисмо криви, па нам је у том смислу потребна јача и одлучнија подршка, сада два надлежна министарства, чији представници могу да се обрате у случајевима кад то не могу социјални радници, рекла је она, додавши да центри за социјални рад немају довољно радника, те да 1.600 запослених ради са 800.000 корисника.
Према њеним речима, насиље у породици је било присутно и раније, али је данас видљивије и чешће се пријављује јер се у претходним законодавним оквирима третирало као породично-правна проблематика.
Дивац је, осврнувши се на претходне две године пандемије коронавируса, рекла да социјална заштита у Србији није стала иако су социјални радници радили у тешким условима, што у јавности није довољно представљено.
Смештали смо кориснике у конаке манастира Милешева. Владика Атанасије нам је изашао у сусрет, на молбу центра у Пријепољу, јер су домови у једном периоду били затворени за пријем, рекла је она.
На састанку је истакнуто и да Закон о спречавању породичног насиља из 2016. године није до краја прецизирао питање надлежности тимова који излазе на терен приликом породичног насиља.
Тако се, уколико је починилац психијатријски болесник, њиме не бави здравство, односно не прописује мера обавезног психијатријског лечења, него таква особа остаје проблем социјалне службе, уз најчешће, меру забране приласка жртви коју му одређује полиција, наводи се у саопштењу Министарства за бригу о породици и демографију.