Божовић је истакла да је тема „Колико смо безбедне у јавном простору“ друштвени и глобални феномен са којим се све државе света боре и додала да је Србија снажно посвећена овом проблему, посебно када је реч о законима који регулишу ова питања.
Она је подсетила на то да је доношењем Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици од 2021. до 2025. године учињен велики корак напред у овој области.
Према њеним речима, стратегија је садржински повезана са стратегијама везаним за кључне области дефинисане Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција): правда и заштита права, превенција насиља према женама и насиља у породици, безбедност, социјална и здравствена заштита.
Државна секретарка је најавила да ће у наредном периоду бити усвојен и Акциони план за спровођење ове стратегије, уз напомену да смо као држава далеко испред неких земаља које су чланице ЕУ.
Ово је друштвени феномен и борићемо се против тога. Посвећена сам годинама овој теми и професионално и лично, као жена и мајка, и нећу стати све док у Србији не буде нулта толеранција према насиљу, и то не само према женама и деци, рекла је она.
Божовић је напоменула да имамо све законодавне елементе које морамо да унапредимо, али да је веома важна и посвећеност целог друштва решавању овог проблема, истичући важност медија којима би ова тема требало да буде у фокусу заједно са државом и цивилним сектором како би достигли што већи степен родне равноправности и поштовања људских права.
Министарство ће у наредном периоду бити посебно посвећено ризику којем су изложене жене у осетљивим групама: Ромкиње, жене са инвалидитетом, жене са села, самохране мајке, мигранткиње, жене другачије сексуалне оријентације, поручила је она и додала да се на томе увелико ради, посебно у областима социјалне заштите, рада и запошљавања јер слободна жена је само она која је економски независна.