Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић изјавио је данас да је Србија заинтересована за даљи развој пријатељских и партнерских односа са Аустријом, која је трећи највећи инвеститор у српску привреду.
П:
О:
Читај ми
Унапређење пријатељских и партнерских односа са Аустријом
Београд,
13. јун 2022.
Селаковић је, на заједничкој конференцији за новинаре са савезним министром за европске и међународне послове Аустрије Александером Шаленбергом, нагласио да је прошле године економско-трговинска размена између две земље износила 1,36 милијарди евра, што је у последње четири године раст од 36 одсто.
Само у прва четири месеца ове године дошли смо до 585 милиона евра размене, што је у односу на исти период прошле године повећање за 50,8 одсто, прецизирао је он и напоменуо да у овом тренутку аустријске компаније у Србији запошљавају више од 22.400 радника.
Важну улогу у односу двеју земаља игра и српска дијаспора у Аустрији, указао је шеф српске дипломатије и у том смислу навео чињеницу да се Беч сматра једним од градова у којем је ван граница Србије изузетно бројна српска популација.
Он је, наводећи да су разговори са аустријским министром увек пријатељски и отворени, чак и по питањима око којих не деле заједничко мишљење, рекао да је током данашњег састанка било речи о европским интеграцијама Србије, ситуацији у региону, на Косову и Метохији, Босни и Херцеговини, као и о рату у Украјини.
Такође, како је додао, разматрана је и иницијатива „Отворени Балкан“, која не конкурише европским интеграцијама, већ има за циљ да утиче на побољшање нашег животног стандарда, али и на бољу припрему за улазак у чланство у ЕУ у неком тренутку.
Селаковић је, одговарајући на питање новинара поводом изјаве грчког премијера Киријакоса Мицотакиса да је жеља Грчке да читав Западни Балкан буде интегрисан у ЕУ до 2033. године, рекао да је Србија јасно на свом европском путу, али да је потребно да се међу државама чланицама ЕУ постигне консензус о томе да ли желе да Западни Балкан постане саставни део Уније.
То није само питање где је Србија, већ и где је ЕУ и да ли Унија жели читав Западни Балкан у свом чланству или не, и ако га жели, када и под којим условима, предочио је шеф српске дипломатије.
Србија је, како је поновио, опредељена да остане на свом европском путу, реформише своје друштво због својих грађана и своје економске и привредне заједнице, али и због тога што желимо да будемо усклађени са европским друштвима којима тежимо више од 200 година када смо кренули да обнављамо своју државност.
Истовремено, Селаковић је истакао да Србија поштује територијални интегритет и суверенитет Украјине и да је осудила активности Русије према Украјини, али да када је реч о увођењу санкција Руској Федерацији доноси одлуке самостално, на основу националног интереса и интереса грађана, као и да се не може очекивати да буде против некога ко поштује њен територијални интегритет.
Он је, одговарајући на питање новинара зашто се Србија не усклади са спољном политиком ЕУ и уведе санкције Русији, рекао да је наша земља била део државе која је дуги низ година била под санкцијама, које никоме ништа добро нису донеле.
Србија је, како је подсетио, од првог дана украјинске кризе заузела јасан став и осудила активности Руске Федерације према Украјини, и рекла да чврсто стоји при поштовању основног принципа међународног права и односа, а то је поштовање територијалног интегритета и суверенитета свих међународно признатих држава чланица УН.
За нас је рат између Украјине и Русије, рат међу браћом. Ми и са једнима и са другима делимо исте корене, припадамо истој групи народа, култура нам је слична, духовност нам је иста и свака жртва до које дође у том рату за нас је суштинска трагедија, нагласио је министар.
Према његовим речима, Србија поштује територијални интегритет Украјине и на сваком месту ће се залагати за то, посебно јер је наш територијални интегритет нарушен.
Шеф српске дипломатије је подсетио на то да Србија јасно показује свој став и гласањем у међународним организацијама, понашањем према украјинским избеглицама, слању хуманитарне помоћи.
У доношењу одлука о будућности Србије, државно руководство води се националним интересима Србије и њених грађана, нагласио је министар и поновио да Србија поштује територијални интегритет Украјине, али и сопствени.
Оно што се Србија труди да задржи као своје неотуђиво право јесте право да самостално доноси одлуке о својој будућности и то ћемо наставити да радимо, али од првог дана украјинске кризе ми смо рекли да осуђујемо кршење међународног јавног права, да поштујемо територијални интегритет и суверенитет Украјине и да је то нешто чему Србија остаје доследна и верна, закључио је он.
Шаленберг је указао на то да две земље имају дугогодишње веома блиско пријатељство, као и да је Аустрија међу прва три највећа страна инвеститора у Србији, при чему и даље постоји интересовање аустријских компанија да повећају инвестиције.
Он је навео да је Аустрија са охрабрењем видела јасан став свих земаља региона на седници УН у осуди агресије Руске Федерације, и поручио да тако треба да наставе.
Србија као највећа земља у региону дели и значајну одговорност, подвукао је шеф аустријске дипломатије и уједно истакао да су регионална сарадња и стабилност веома важни, као и постојање регионалног тржишта.
Шаленберг је нагласио да је важно да Западни Балкан постане део ЕУ, како би се спречила дестабилизација региона, поручивши да су евроинтеграције земаља региона од суштинског и геостратешког значаја за ЕУ.
Према његовим речима, предлог Аустрије јесте да Унија почне да се корак по корак према државама Западног Балкана односи као према земљама чланицама, уз напомену да тај предлог нема везе са нападом Русије на Украјину, већ са потребом да придруживање ЕУ већ сада има конкретне резултате.
Истовремено, он је навео да је нормализација односа Београда и Приштине важна и да верује да је у вези са тим Европска унија остала кључни оквир и покретач.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја