Поповић је, током обраћања на овом заседању, на којем је разматран шестомесечни извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале, указала на нека од кључних питања која се тичу актуелне сарадње Србије и Резидуалног механизма за међународне кривичне трибунале.
Она је рекла да је Тужилаштво Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију доживело потпуни неуспех у истрагама и суђењима за злочине извршене на територији Косова и Метохије над српским и осталим неалбанским цивилним становништвом и тиме знатно урушило углед и поверење у Трибунал и Механизам.
Према њеним речима, некажњивост за страховите злочине извршене над српским становништвом практично је постала политика која је своје снажно упориште нашла управо у раду Тужилаштва Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију.
Министарка је нагласила да све референце на тзв. Косово треба да буду схваћене у пуној сагласности са Резолуцијом СБ 1244 и да је обавеза свих учесника у процесуирању ратних злочина и остваривању сарадње у борби против криминалитета да у потпуности поступају у складу са овим документом.
Поповић је истакла да још није одговорено на десет захтева за пружање правне помоћи које је Тужилаштво за ратне злочине Србије упутило ЕУЛЕКС-у у Приштини, који своје активности спроводи ослањајући се на ауторитет СБ УН.
Поводом указивања Тужилаштва Механизма на застој у преговорима између Србије и Хрватске по питању закључења споразума о установљавању оквира за процесуирање ратних злочина, Поповић је напоменула да је реч о билатералном питању које није у искључивој надлежности Механизма, нити је од посебног интереса за његово функционисање.
Министарка је пренела да споразум није закључен јер је Хрватска инсистирала на укидању универзалне јурисдикције у правном систему Србије.
Ову врсту јурисдикције познаје и правни систем Хрватске, али и правни системи других држава чланица ЕУ, па се поставља питање због чега се инсистира на њеном укидању у правном поретку Србије, рекла је Поповић.
Она је нагласила да је Србија уложила напоре у правцу продубљивања сарадње са Хрватском и Босном и Херцеговином у овој области, наводећи да сваки злочин мора бити адекватно кажњен без обзира на то ко га је извршио.
Поповић је истакла да је неопходно да и државе у региону предузму исте кораке јер Србија за сада једина искрено пружа руку помирења.
Министарка је, поводом тврдњи председника Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, који је у извештају навео да Србија не испуњава своје обавезе у погледу предмета Јојић и Радета, истакла да поступање наше земље у вези са овим предметом не представља кршење међународних обавеза, већ настојање да се поступа у складу са Резолуцијом СБ 1966.
Она је рекла да, према наведеној резолуцији, управо национални правосудни органи треба да преузму кривична гоњења, подсетивши на то да је одлука Вишег суда у Београду, који је нашао да претпоставке за изручење Вјерице Радете и Петра Јојића нису испуњене, постала правноснажна.
Министарка је указала на то и да је Механизам усмерио све своје активности на питања која се тичу непоштовања суда, иако је формиран за процесуирање лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије.
У том смислу, она је истакла да су органи Републике Србије уручили позиве лицима која треба да буду саслушана у Тужилаштву за ратне злочине Србије у својству осумњичених и да је наша земља тиме испунила своје обавезе, иако то није наведено у извештају тужиоца Брамерца.
Поповић је поновила захтев и спремност Србије да се затворске казне које је изрекао Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам за међународне кривичне трибунале извршавају у Србији, под надзором Механизма.
Министарка се успротивила и пракси дугогодишњег неодлучивања Механизма о молбама за превремено пуштање на слободу држављана Србије, истакавши да се тиме флагрантно крше њихова основна људска права.
Она је дала гаранције да ће, и поред тога, услови превременог пуштања на слободу бити у потпуности поштовани, као што су и до сада без изузетка били поштовани, нагласивши да је Србија испунила све оно за шта је гарантовала.
Према њеним речима, нема помака ни у погледу враћања обимне архивске грађе коју је Србија проследила Тужилаштву Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или Механизму, а која није коришћена или више није потребна за текућа суђења пред Механизмом.
Поповић се осврнула и на замерке Тужилаштва Механизма да појединци делегитимишу чињенице које су супротне становиштима Тужилаштва, а које произлазе из пресуда Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или Механизма.
Србија је демократска држава у којој је гарантована слобода говора, стручне и научне критике. Критици подлежу и пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и Механизма, као и у свакој другој демократској држави, поручила је она.
Министарка је нагласила да је у извештајном периоду Тужилаштво за ратне злочине Србије активно сарађивало са Тужилаштвом Механизма, при чему је, поред редовних састанака на високом нивоу, остварена сарадња у конкретним предметима против два високорангирана званичника, што је резултирало подизањем једне оптужнице и унапређењем истраге у другом случају.
У овом периоду, како је рекла, формирана је и радна група састављена од представника Механизма и Тужилаштва за ратне злочине Србије како би се унапредила сарадња у конкретним предметима, посебно на плану обезбеђења доказа.